Понедељак, 26. октобар 2026.
Задужбина Илије М. Коларца у 20.00
Нишки симфонијски оркестар
Диригент: Дејан Савић
Солиста: Стефан Миленковић, виолина
Програм: Д. Обер – Увертира из опере „Fra Diavolо“, А. Вјетан – Концерт за виолину и оркестар бр. 5 у а молу, оп. 37 „Le Gretry“, К. Сен-Санс – Havanaise за виолину и оркестар оп. 83, Ж. Бизе – Симфонија бр. 1 у Це дуру
1500, 2000, 2500
Седам деценија музике, уметности и традиције
Историја Нишког симфонијског оркестра почиње 1953. године, када је у Нишу формиран професионални симфонијски ансамбл – први такве врсте јужно од Београда. Његов настанак био је резултат вишедеценијског развоја музичког живота града, чији почеци сежу у другу половину XIX века.
Развој оркестра током седам деценија обележили су бројни истакнути диригенти и уметници, међу којима посебно место заузимају Јурај Ферик, Никола Бојаџијев, Ванчо Чавдарски, Сандро Заниновић, Дејан Савић, Анатолиј Новицки и други. Оркестар је сарађивао са великим бројем домаћих и иностраних солиста и диригената и изводио дела најзначајнијих аутора светске и домаће музичке литературе.
Остварио је бројне турнеје и гостовања у Србији и иностранству – у Бугарској, Румунији, Грчкој, Аустрији, Италији, као и у другим европским земљама. Наступао је на угледним фестивалима, као што су Дубровачке летње игре, Мокрањчеви дани, Охридско лето, Нишке музичке свечаности и други.
Посебно значајно међународно искуство представља седамнаестодневна турнеја по Шпанији и Португалији 2014/2015. године, током које је оркестар одржао тринаест концерата у престижним дворанама, међу којима су Национални аудиторијум у Мадриду, Палата каталонске музике у Барселони, Позориште „Сервантес” у Малаги, Курсал у Сан Себастијану и Позориште „Coliseu” у Лисабону.
За свој уметнички рад и допринос културном животу града и Србије, Нишки симфонијски оркестар добитник је бројних признања, као што су Награда „11. Јануар” Града Ниша, Награда „Ослобођење Ниша” Града Ниша, Златна плакета Културно-просветне заједнице Србије и друга значајна признања.
Поводом 70 година постојања, 10. фебруара 2023. године, председник Републике Србије одликовао је оркестар Сретењским орденом трећег степена за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у јавним и културним делатностима, посебно у области музичке уметности.
Данас је Нишки симфонијски оркестар једна од најзначајнијих музичких институција југа Србије. Са традицијом дужом од седам деценија, богатим концертним наслеђем и континуираним уметничким радом, оркестар остаје важан чувар и промотер музичке уметности, културни амбасадор Ниша и Србије и незаобилазан део музичког живота земље.
Дејан Савић, истакнути српски диригент, музички уметник, педагог и радник у култури, рођен je у Београду 1957. године. Дипломирао је дириговање на Факултету музичке уметности у Београду, а на Академији уметности у Новом Саду стекао звање магистра дириговања.
Маестро Савић је радио као диригент и уметнички руководилац Нишког симфонијског оркестра, диригент Опере и Балета Народног позоришта у Београду у више наврата, а главни диригент постаје 2007. године, у ком звању је и пензионисан 2022. године. Савић је у два мандата био и директор Народног позоришта у Београду, а 2021. године је именован за саветника за културу председника Србије.
Као диригент наступао је са свим најважнијим симфонијским оркестрима и оперским ансамблима у бившој Југославији, а учествовао је више пута на готово свим релевантним фестивалима у земљи и региону, као и на многим важним музичким манифестацијама у иностранству, наступајући са оркестрима и оперским кућама Европе, Америке и Азије.
Његова педагошка каријера подразумева професорски ангажман, као и низ мајсторских курсева у више европских земаља попут Бугарске, Португала, Русије и других, а као члан стручног жирија, учествовао је у раду више знаменитих међународних конкурса и такмичења у Италији, Румунији, Русији, Бугарској и другим земљама. Био је председник или члан уметничких савета или одбора разних еминентних међународних фестивала и манифестација.
Носилац је Националног признања Републике Србије за допринос култури, добитник је Вукове награде, награде „Златни беочуг“, Ордена звезде Италије за заслуге у култури, Ордена Малтешког реда за културну сарадњу, Медаље Министарства спољних послова Руске Федерације за културну сарадњу, награде Савеза културно-уметничких друштава и других.
Стефан Миленковић је каријеру започео веома рано, под очевим менторством, а студије је потом наставио код Игора Озима (Берн, Швајцарска) и Дороти Дилеј на Џулијарду (Њујорк, САД). Са десет година наступао је пред америчким председником Роналдом Реганом на божићном концерту у Вашингтону. Следеће године наступао је пред Михаилом Горбачовом у Београду, са четрнаест година пред папом Јованом Павлом II, а са шеснаест је одржао свој хиљадити концерт у Монтереју, у Мексику. До седамнаесте године био је победник Међународног такмичења младих концертних уметника (САД) и лауреат Међународног такмичења виолиниста у Индијанаполису (САД), и добитник награда такмичења „Краљица Елизабета” (Белгија), такмичења виолиниста у Хановеру (Немачка), такмичења „Тибор Варга” (Швајцарска), Међународног такмичења виолиниста „Родолфо Липицер” (Италија), такмичења „Паганини” (Италија), такмичења „Лудвиг Шпор” (Немачка) и такмичења „Јехуди Мењухин” (Енглеска).
Дубоко посвећен међународним хуманитарним циљевима, Миленковић је 2002. године за своје хуманитарно деловање добио награду Lifting Up the World with a Oneness Heart, коју му је лично уручио гуру Шри Чинмој. Учествовао је и на низу гала концерата под покровитељством Унеска у Паризу, заједно са уметницима као што су Пласидо Доминго, Лорин Мазел, Алексис Вајсенберг и сер Јехуди Мењухин, а почетком деведесетих година био је активан као први дечји амбасадор.
Као музичар широких стилских интересовања, наступио је са рок групом Gorillaz, у једној од најпознатијих светских дворана – театру „Аполо” у Харлему, у Њујорку. Наступ, који је наишао на одличне критике, преношен је уживо на MTV-ју. Наступао је и са лаутистом Едином Карамазовим, а остварио је и музичко партнерство са гитаристом Влатком Стефановским и његовим триом, у оквиру којег је истраживао свет импровизације и акустично-електричне виолине.
Миленковићева дискографија обухвата четири комерцијална издања италијанске издавачке куће Dynamic: “Ј. С. Бах – Комплетне сонате и партите за соло виолину”, „Комплетна музика за соло виолину – Николо Паганини: 24 каприча”, „Н. Паганини: рецитал” и „Н. Паганини: In cuor più non mi sento”. Објавио је и бројне снимке за југословенску издавачку кућу ПГП. Међу његовим најновијим издањима је CD издање под називом „First Recording”, које је Миленковић снимио у сарадњи са музичарима са Музичког фестивала у Манчестеру. На овом албуму су дела Виторија Ђанинија: Клавирски трио и Клавирски квинтет.
Више од две деценије посвећен педагошком раду, предавао је у сарадњи са Ицаком Перлманом на Џулијарду у Њујорку и у оквиру програма „Perlman Music Program”, а био је и ванредни професор виолине на Универзитету Илиноис у Урбана-Шампејну. И даље је најмлађи дипломац Музичке академије у Београду – магистарске студије завршио је са деветнаест година. Тренутно је уметнички директор нове концертне дворане у Новом Саду, као и ванредни професор виолине на Универзитету у том граду.
