Четвртак, 29. октобар 2026.
Задужбина Илије М. Коларца у 20.00
Златни јубилеј Академског хора Колегијум музикум
Ансамбл Метаморфозис
Диригент: Драгана Јовановић
Солисти: Милена Дамњановић, сопран, Владимир Андрић, баритон
Програм: Драшко Аџић – Песме из Вероне, премијера нове верзије (2018/2026)
Југ Марковић – Српске љубавне песме, премијера новe верзијe (2016/2026)
Марко Никодијевић – ново дело, светска премијера, поруџбина БЕМУС-а
Уз подршку Музичке фондације Сименс
1000, 1500, 1800
Академски хор Collegium musicum основан је 1971. године и до данас је око 500 студенткиња Факултета музичке уметности у Београду учествовало у раду ансамбла. Хор је основао професор Војислав Илић, тада највећи ауторитет у области хорског извођаштва, а светску славу подарила му је проф. емеритус Даринка Матић Маровић. Актуелни дригент хора је др ум. Драгана Јовановић, ванредни професор на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду.
Collegium musicum је један од најеминентнијих хорова у Србији. Указом председника Србије 2017. године је одликован златном медаљом за изузетне заслуге, чување традиције хорског певања и промоцију српске културе у свету. Ансамбл је препознат као стални учесник у најважнијим манифестацијама од државног значаја.
До сада је одржао преко 3000 концерата широм земље и света – Шпанија, Португалија, Француска, Белгија, Уједињено Краљевство, Ирска, Норвешка, Шведска, Немачка, Аустрија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора, Грчка, Кипар, Турска, Пакистан, Авганистан, Иран, Индија, Монголија, Кина, Тајван, Јужна Кореја, Русија, Белорусија, Украјина, Литванија, Летонија, Естонија, Аргентина, Бразил, Еквадор, Мексико, Куба и САД.
Остварио је трајне снимке за Радио-телевизију Србије, Национални радио Норвешке, Италијанску националну радио-телевизију (RAI), РТВ Мексико и друге. Нека од ремек-дела хорске уметности остала су забележена на плочама „Хиљадити концерт ‘Колегијум музикума’”, „Духовна музика Запада”, као и на компакт диск издањима „Боје и звуци Балкана”, „Сирене” и „Три звука Мокрањца” (интегрално издање „Руковети” Стевана Стојановића Мокрањца у транскрипцији Војислава Илића).
Репертоар хора обухвата дела композитора различитих стилских епоха, од ране музике до савременог музичког стваралаштва. Висок професионални ниво и креативност овог ансамбла инспирисали су многе композиторе да му посвете своја дела. За 55 година постојања хор је остварио преко 200 премијерних извођења. Учествовао је у реализацији многих важних културних догађаја у земљи и региону, као и у пројектима извођења већег броја вокално-инструменталних дела, сарађујући са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Гудачима Светог Ђорђа, Београдским гудачким оркестром „Душан Сковран”, Нишким симфонијским оркестром, Црногорским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Факултета музичке уметности (ФМУ), Симфонијским оркестром Музичке академије у Бањалуци и диригентима као што су Зубин Мехта, Емил Табаков, Михаил Јуровски, Урош Лајовиц, Еиђи Оуе, Ен Шао, Кевин Грифитс, Мајкл Прат, Франческо Ла Векија, Саша Бритвић, Григориј Краско и други. Последњих година ансамбл са посебном пажњом развија визуелно-сценски идентитет у хорском извођаштву, остваривши и неколико концерата-перформанса као што су „Сирене”, „Документ: ВОДА”, „Мокрањац 1914-2014”, „Змија младожења”, „Шкловски”, „Калеидоскоп”...
Академски хор Collegium musicum добитник је бројних признања и награда, како у Србији, тако и у инстранству, међу којима се посебно издвају:
- Апсолутно прво место за извођење полифоне музике у Арецу (Италија 1971);
- Апсолутно прво место за извођење полифоне музике и Прва награда у категорији националне музике на Међународном такмичењу у Ланголену (Велика Британија, 1973);
- Награда Британске националне радио-телевизије BBC (Велика Британија, 1973);
- Две златне медаље на десетом Светском фестивалу омладине и студената у Источном Берлину (Источна Немачка, 1973);
- Апсолутно прво место и Специјална награда за извођење полифоне музике, као и Прва награда у категорији националне музике у Горици (Италија, 1980);
- Прва награда за извођење полифоне музике и Награда за најбољег диригента на Међународном такмичењу у Торевијехи (Шпанија, 1988);
- Апсолутна прва награда за најбољи хор фестивала, Златна медаља у категорији женских хорова за полифонију и Специјална награда за најбоље извођење фолклорне композиције на шестом Такмичењу хорске музике у Превези (Грчка, 2000);
- Специјална награда публике на хорском такмичењу у Корку (Ирска, 2002);
- Апсолутна прва награда за најбољи хор фестивала, Специјана награда за извођење композиције на кинеском језику и Награда за најбољег диригента на шестом Међународном хорском фестивалу у Пекингу (Кина, 2002);
- Прва награда у категорији музички образованих хорова, Специјална награда за најбољи хор фестивала Пољске националне радио-телевизије и Награда за најбољег диригента на 29. Међународном фестивалу духовне музике у Хајновци (Пољска, 2010);
- Златна медаља на Интернационалном хорском фестивалу у Карнеги холу (Њујорк, САД, 2013).
Ансамбл је учествовао на свим значајнијим фестивалима у Србији (Бемус, Трибина композитора, Белеф, Харфафест и Миксер фестивал у Београду, Нишке хорске свечаности и Музички едикт у Нишу, Дани српског преображења у Манасији, Мађународни фестивал камерних хорова у Крагујевцу, „Мермер и звуци” у Аранђеловцу, Cinema City фестивал у Новом Саду итд.), али и на престижним фестивалима у иностранству као сто су: Фландријски фестивал у Генту (Белгија), Берлинске свечаности, „Прашко пролеће” и Фестивал вокалне музике у Брну (Чешка), Међународни фестивал у Варни (Бугарска), Фестивал „Жорж Енеску” у Букурешту (Румунија), хорски фестивали у Тулону и Нансију (Француска), Фестивал духовне музике у Палерму и Дани музике у Трсту (Италија), грчки музички фестивали у Делфима, Лефкади, Кардици, Аталанди, Касторији, Солуну, Крфу и Атини, Фестивал духовне музике у Москви и Дани српске културе у Петрограду, Фестивали у Пуебли и Тепозотлану (Мексико), Светски фестивал омладине и студената у Хавани (Куба) и Фестивал у Буенос Аиресу (Аргентина).
Оцене критичара за интерпретације овог ансамбла биле су увек изражене у суперлативима: „Величанствене девојке београдског хора ‘Колегијум музикум’” певале су изузетно. То је било једно од најбољих извођења на такмичењу.” (Велика Британија); „Дивимо се изванредној дикцији, ширини, усклађености гласова и њиховој свежини.” (Белгија); „Савршен пример у постизању вокалне технике, уједињен са високо професионалним члановима, достиже звук непревазиђен до сада!” (Мексико); „Концерт заслужује све суперлативе, савршена виртуозност младих уметника је фасцинантна!” (Индија); „До сада нисмо чули извођење овако савршеног хора и његовог маестралног диригента.” (Кина); „‘Колегијум музикум‘ – догађај сезоне!” (Москва).
Др ум. Драгана Јовановић дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за дириговање Факултета музичке уметности у Београду, у класи професорке Даринке Матић Маровић. Запослена је на месту ванредног професора за хорско певање и дириговање на Катедри за дириговање Факултета музичке уметности у Београду, где је од 2019. до 2025. године деловала и као продекан за међународну сарадњу и пројекте.
Са Академским хором Collegium musicum и Мешовитим хором Факултета музичке уметности у Београду наступала је широм Србије, као и у иностранству (Грчка, Северна Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Бугарска, Румунија, Мађарска, Хрватска, Аустрија, Италија, Шпанија, Турска, Норвешка и Кина). Диригентски ангажман са овим хоровима и Хором „Обилић” – АКУД Бранко Крсмановић започела је још као студент у припреми бројних вокално-инструменталних дела (са Зубином Мехтом, Урошем Лајовицем, Михаилом Јуровским, Ен Шаом, Питером Робинсоном, Франческом Ла Векијом, Младеном Јагуштом, Бојаном Суђићем, Сашом Бритвићем и др.), али и као други диригент на турнејама у Грчкој, Кипру, Румунији, Мађарској, Пољској, Словенији, Аустрији, Италији, Шпанији, Белгији, Француској, Великој Британији, Ирској, Шведској, Турској, Русији, Белорусији, Кини, Јужној Кореји, Мексику, Еквадору, Аргентини, САД. Гостовала је на домаћим фестивалима као што су Бемус, Трибина композитора, Интернационално такмичење Музичке омладине, Дани Београда, Фестивал документарног и краткометражног филма, Миксер фестивал, Харфафест, Хорови међу фрескама у Београду, Мокрањчеви дани у Неготину, Интернационалне хорске свечаности у Нишу и Музички едикт у Нишу, Стрингфест у Лесковцу, Дани српског духовног преображења у Манасији, Међународни фестивал камерних хорова у Крагујевцу, Сомус у Сомбору, Фестивал гудача у Сремској Митровици, „Ленкин прстен” у Србобрану, Cinema City фестивал и „Распевани мостови” у Новом Саду, Дани Слоге у Сарајеву, Дани Владе Милошевића у Бањалуци, Фестивал „Трицикл” у Звечану, „Котор арт” (KotorArt), Барски љетопис, Дани музике у Херцег Новом, Beauty Art Festival на Жабљаку и Тиватски музички фестивал (Tivat Music Festival) у Црној Гори.
Била је ангажована као професор и диригент Мешовитог хора и Симфонијског оркестра Средње музичке школе „Коста Манојловић” у Земуну, диригент Симфонијског оркестра ФМУ у Београду, корепетитор Оперског студија Народног позоришта у Београду и корепетитор и диригент Мешовитог хора Радио-телевизије Србије, као и гостујући професор на Академији умјетности у Бањалуци и Свеучилишту Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку. Од 2017. до 2022. године била је анагажована у пројекту ревитализације Оркестра Министарства унутрашњих послова Србије, а као шеф диригент овог ансамбла остварила је већи број концерата у земљи и турнеју у Дубаију.
Драгана Јовановић је аутор тротомне књиге „Антологија српске музике за дечје и женске хорове композитора друге половине 19. и прве половине 20. века”, CD издања: „Боје и звуци Балкана”, „Сирене” и „Три звука Мокрањца”, као и више радова, семинара и радионица из области диригентске интерпретације и хорског певања.
Добитник је Награде „Предраг Милошевић” за најбољег студента дириговања 2001, Награде „Војислав Илић” за аутентично извођење духовне музике 2004, Награде Удружења музичких уметника Србије 2013, Златне значке за допринос култури Србије Културно-просветне заједнице Србије 2014. године, признања „Видовдански витез” 2018. године и први је добитник новоустановљеног признања за истакнуту личност у области музичке уметности фестивала „Котор арт” (KotorArt, Црна Гора), Награде „Даринка Матић Маровић” 2021. и признања „Златна звјездица”, коју додељује Глазбени институт младих у Загребу. Добитник је и Награде ревије „Музика Класика” за концерт године, за извођење мултимедијалног пројекта „Трагови из сазвежђа Регула”, 2023.
Од 2024. године је уметнички директор међународног Тиватског музичког фестивала (Tivat Music Festival) у Црној Гори, а од ове године је стални диригент дечјег хора „Звјездице” у Загребу.
У последњој декади, Драгана Јовановић окренута је ауторским и коауторским уметничким интердисциплинарним пројектима који испитују савремено хорско и диригентско извођаштво у сусрету са покретом, мизансценом, простором, светлом, електроником, драматургијом, визуалима... („Мокрањац 1914 – 2014”, „Документ: ВОДА”, „Змија младожења”, „Inter nos...”, „African Sanctus”, „Шкловски”, „Украдени принц и изгубљена принцеза”, „Трагови из сазвежђа Регула”, „Калеидоскоп”). Последњи ангажман у овој области, као диригент, певач и креативни консултант, остварује у сезони 2025/26/27. године у међународном пројекту „Balkan Erotic Epic”, чији је аутор једна од најпознатијих светских концептуалних уметница, Марина Абрамовић.
Београдски ансамбл Метаморфозис (Ensemble Metamorphosis), који су 2005. године основали виолиста Саша Мирковић и виолончелисткиња Татјана Јовановић Мирковић, један је од најистакнутијих српских састава који изводе савремену уметничку музику. Под уметничким вођством Саше Мирковића, ансамбл најчешће наступа без диригента, препознатљив по интензитету музицирања, изражајности и истраживању звука. Његово гудачко језгро, од камерног састава до оркестра, према потребама пројекта проширује се другим инструментима, гласовима, електроником и сценским елементима.
Током више од две деценије рада премијерно је извео преко 180 дела, дајући посебан допринос савременој српској музици и развоју литературе за виолу и ансамбл. Међу ауторима чија дела изводи и са којима развија сарадњу су Александра Вребалов, Драгана Јовановић, Светлана Савић, Ивана Стефановић, Бранка Поповић, Наташа Богојевић, Вук Куленовић, Зоран Ерић, Ана Гњатовић, Ана Милосављевић, Драшко Аџић, Ирена Поповић, Татјана Милошевић Мијановић, Маја Боснић, Ана Крстајић, Владимир Трмчић, Лазар Ђорђевић, Петер Махајдик, Ајрат Ичмуратов, Питер Фрибинс и Бенџамин Јусупов. Репертоар обухвата и музику Давида Мастикосе, Дарије Андовске, Арва Перта, Дмитрија Шостаковича и Бенџамина Бритна, уз дела Баха и Моцарта и програме који повезују уметничку музику са world music и експерименталним изразом.
Од оснивања је сарађивао са Гораном Бреговићем у пројектима „Orchestra for Weddings and Funerals”, „Tolerant Heart”, „Alcohol” i „Memoirs of Queen Margot”. У оквиру те сарадње наступао је у Карнеги холу и Ејвери Фишер холу Линколн центра у Њујорку, концертној дворани „Волт Дизни” у Лос Анђелесу, Сиднејској опери, Палати каталонске музике у Барселони, Филхармонији у Есену и Националном позоришту у Тулузу. Године 2011. наступио је са виолинисткињом Ванесом Меј у Београдској арени.
Од 2010. развија самосталну концертну и продукциону делатност. Наступао је на Међународној трибини композитора, фестивалима КоМА, БЕМУС, БУНТ, Мокрањчеви дани, Дани оргуља, Међународни фестивал харфе, Град театар у Будви, АРЛЕММ и BLISS, као и на фестивалима Hudba u Fullu у Словачкој и Pantopia фестивал у Немачкој. Његови програми представљени су у циклусима Концерти у Студију 6 и Lasciar Vibrare и на отварањима Међународног такмичења Музичке омладине. Тематске целине „It Is All About Bach”, „Nach Bach”, „New Sensitivity”, „Premieres… Dedications”, „La Follia” i „Music for the Missing Butterflies” одражавају пажљиво осмишљену концертну драматургију, која у појединим пројектима укључује говор, певање, покрет и позоришну музику.
Дискографију чине „La Follia”, албум са делима српских и регионалних аутора, и „Music for the Missing Butterflies” (Pantopia Music, Берлин, 2023), албум са музиком Перта, Трмчића, Гњатовић и Шостаковича; насловно дело Ане Гњатовић настало је за концертни циклус ансамбла 2021. године. Ансамбл је учествовао и на албуму Драшка Аџића „I Talk of Dreams” (Mascom Classics, 2025), снимљеном на Meta World фестивалу 2022. године. Метаморфозис је остварио бројне трајне радијске и телевизијске снимке, међу којима су осам видео-концерата реализованих током пандемије и представљених међународној публици.
Татјана Јовановић Мирковић и Саша Мирковић основали су 2022. Meta World, фестивал који повезује савремену музику са театром, визуелном уметношћу, модним дизајном и новим технологијама. Прво издање, одржано од 11. до 15. децембра 2022. у Биоскопу Балкан и Легату Јосипа Славенског, обухватило је девет концерата са српским и светским премијерама. Међу учесницима били су Алма Су Бауте, Анета Илић, Васа Стајкић, Владимир Глигорић, Милена Петровић, Нина Мартиновић, Бенџамин Јусупов, Драшко Аџић, квартет BLISS и трио MONK „Монк”. На другом издању, од 9. до 15. децембра 2023. у Биоскопу Балкан, наступали су Кејхан Калхор, Marc Sinan Company, Duo LAB51 (Јохана Варгас и Магдалена Серезо), Габријел Прокофјев и Драгана Огњеновић. Са Калхором, добитником награде Греми и виртуозом на каманчеу, ансамбл је наступио на Pantopia фестивалу у Карлсруеу у јуну 2023. и на отварању другог издања Meta World-a. Међу фестивалским сарадницима био је и композитор Петер Махајдик.
Ансамбл је 2023. покренуо Metamorphosis Orchestra Academy, образовну платформу која младим музичарима пружа оркестарску праксу и искуство рада са професионалним ансамблом. Добитник је награде Музика Класика за оркестар године за 2016, уручене 2017, и награде „Александар Павловић” Удружења композитора Србије за 2022, за извођење и промоцију савремене српске музике у земљи и иностранству. Од 2023. креативни је амбасадор националне платформе „Србија ствара”.
Концертним радом, новим делима, дискографијом, фестивалском продукцијом и образовним иницијативама, ансамбл континуирано доприноси развоју савремене музичке сцене и њеном међународном повезивању.
Саша Мирковић је виолиста, уметнички директор, кустос и редовни професор, међународно препознат по раду у области савремене музике, интердисциплинарних уметничких пракси и ансамбала који наступају без диригента. Посебно је посвећен развоју и афирмацији савременог репертоара за виолу и камерни оркестар.
Рођен је 1980. године у Чачку. Музичко образовање започео је као виолиниста, а потом се посветио виоли. Основно и средње музичко образовање стекао је у Школи за музичке таленте у Ћуприји. Дипломирао је на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду, где је 2008. године завршио и последипломске магистарске студије виоле.
Паралелно са извођачком каријером развија континуирану педагошку и академску делатност. Радио је као асистент на Факултету музичке уметности у Београду, а потом на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, где је прошао кроз звања доцента и ванредног професора. Од 2021. године је редовни професор виоле. У периоду од 2015. до 2019. године био је шеф Катедре за гудачке инструменте на Филолошко-уметничком факултет Универзитета у Крагујевцу.
Мирковић се афирмисао као један од водећих српских виолиста своје генерације, нарочито у области савремене музике и интердисциплинарних пројеката. Заједно са супругом Татјаном Јовановић Мирковић, 2005. године основао је aнсамбл „Метаморфозис” (Ensemble Metamorphosis), чији је уметнички директор и соло виолиста. Ансамбл заузима значајно место на регионалној сцени савремене музике, а кроз његов рад Мирковић развија међународну сарадњу, интердисциплинарне продукције и пројекте представљене широм Европе и на међународној сцени.
Од 2012. до 2020. године био је соло виолиста ансамбла „No Borders Orchestra”, а са оркестром „Дрезденски симфоничари” (Dresdner Sinfoniker) сарађивао је као гостујући соло виолиста. Раније је на позицији соло виолисте деловао у Омладинском симфонијском оркестру Југоисточне Европе, Омладинском симфонијском оркестру Норвешке, Норвешко-немачком оркестру у Берлину, Београдском гудачком оркестру „Душан Сковран”, Камерном оркестру „Љубица Марић”, Камерном оркестру „Шлезингер” и Ансамблу за нову музику у Београду.
Као солиста наступао је са оркестрима и ансамблима као што су „London Mozart Players”, Лублинска филхармонија, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, Београдска филхармонија, Филхармонија у Јени, Немачки филхармонијски окестар „Мерк” (Deutsche Philharmonie Merck), Филхармонија у Лођу, Нишки симфонијски оркестар, Словачка синфонијета из Жилине, Дрезденски симфоничари, ансамбл „Resonanz” (Enseble Resonanz) из Хамбурга, ансамбл „Reflektor” (Enseble Reflektor) из Берлина, No Borders Orchestra, ансамбл „Метаморфозис”, Камерни оркестар „Љубица Марић” и Камерни оркестар „Шлезингер”, као и са бројним камерним саставима и ансамблима савремене музике широм Европе. Сарађивао је и са Аугзбуршком филхармонијом.
Блиско је сарађивао са композиторима међу којима су Марк Синан, Лера Ауербах, Гија Канчели, Александра Вребалов, Ајрат Ишмуратов, Добринка Табакова, Бранка Поповић, Драгана Јовановић, Драшко Аџић, Јасна Вељановић, Владимир Трмчић, Милан Михајловић, Југ Марковић и Иван Бркљачић.
Премијерно је извео више од 120 композиција за виолу и оркестар, соло виолу, виолу и хармонику, виолу и харфу и различите камерне саставе, као и преко 100 дела за камерни оркестар и ансамбле савремене музике. Бројна дела написана су управо за њега и њему посвећена.
Његов репертоар обухвата музику од барока и класике до савремених авангардних остварења. Посебан фокус чине савремени концерти за виолу и интердисциплинарне продукције које повезују музику са позориштем, електроником, говореном речју, визуелним уметностима и мултимедијом. Поред концертне делатности, остварио је и снимке за CD издања.
Као солиста, камерни музичар и уметнички директор наступао је у значајним концертним дворанама и на међународним фестивалима. Међу њима су Сиднејска опера, Карнеги хол у Њујорку, Концертна дворана „Волт Дизни” у Лос Анђелесу, филхармонијске дворане у Чикагу и Сан Франциску, Берлинска филхармонија, филхармоније у Келну и Есену, Барбикан хол у Лондону, Палатa каталонске музике, дворана Санта Чечилија у Риму и Сал Плејел у Паризу.
Наступао је и на фестивалима као што су Фестивал Линколн центра у Њујорку, Бетовенов фестивал (Beethovenfest) у Бону, Бечки фестивал (Wiener Festwochen), Kunstenfestivaldesarts у Бриселу, Festival d’Automne у Паризу, Фестивал у Бризбејну и Фестивал у Мелбурну у Аустралији, као и у оквиру програма Kampnagela у Хамбургу, фестивала Operadagen у Ротердаму, Фестивала уметности у Макау и фестивала отварања Азијског културног комплекса у Квангџуу, у Јужној Кореји. Његова међународна делатност обухвата бројне наступе широм Европе, Азије, Аустралије и Сједињених Америчких Држава.
Међу значајним извођачким остварењима издвајају се концерти за виолу Кшиштофа Пендерецког са Лублинском филхармонијом, Ајрата Ишмуратова са Симфонијским оркестром РТС-а и Беле Бартока са Немачким филхармонијски оркестром „Мерк”. Интердисциплинарни рад обухвата и пројекат „Befreiung” Марка Синана, реализован у сарадњи са ансамблом „Reflektor” и Аугзбуршком филхармонијом.
Добитник је више националних и међународних признања, међу којима се издвајају: награда „Музика Класика” за најбољег мушког извођача за 2016. годину, награда „Александар Павловић” Удружења композитора Србије 2016, 2019. и 2023. године, као и признање за најбољег мушког солисту у Србији за 2017. годину.
Са супругом Татјаном Јовановић Мирковић суоснивач је фестивала савремене уметности Meta World, чији је уметнички директор. Фестивал је интердисциплинарна платформа која повезује музику, визуелне уметности, позориште, филм и савремену културу. Кроз фестивалску и кустоску делатност развија простор за сарадњу уметника различитих дисциплина и представљање савремених уметничких пракси.
О његовом раду писали су међународни медији, међу којима часопис The Strad, у којем је представљен у текстовима посвећеним оркестрима без диригента и савременој уметничкој пракси.
Сашу Мирковића заступа агенција Schouman Music Management из Париза.
