All Stars
Ева Геворгјан, клавир
Хачатур Алмазјан, виолина
Грачја Аванесјан, виолина
Адријен Буасо, виола
Нарек Ахназарјан, виолончело
ПРОГРАМ:
Петар Иљич Чајковски (1840–1893)
Andante cantabile, II став Гудачког квартета бр. 1 у Де дуру, oп. 11
(У спомен Ивану Тасовцу)
Дмитриј Шостакович (1906–1975)
Гудачки квартет бр. 8 у це молу, оп. 110
Largo
Allegro molto
Allegretto
Largo
Largo
Сезар Франк (1822–1890)
Клавирски квинтет у еф молу
Molto moderato quasi lento – Allegro
Lento con molto sentimento
Allegro non troppo ma con fuoco
Цена улазнице је 2000 динара.
Јерменски виолиниста и продуцент Хачатур Алмазјан је уметнички директор, вођа и солиста популарног и свестраног женског ансамбла Almazian Symphony састављеног од веома талентованих уметница, који је основао заједно са српском виолончелисткињом Тамаром Савић 2007. године. Део су Sony Music Entertainment-a од 2013. године и свој први албум су објавили у сарадњи са Француском националном телевизијом.
У првој години рада, ансамбл Almazian Symphony је позван да отвори прво издање филмског и музичког фестивала Кустендорф, познатог филмског редитеља Емира Кустурице. После низа веома успешних наступа, следили су позиви за наступе у седишту UNESCO-а у Паризу, Москви, за отварање и затварање Филмског фестивала у Бриселу, као и на фестивалима: Rhythm of Europe, Скопско лето, Sea Dance и Охридско лето. Врхунац њиховог пута ка тријумфу је њихово троструко гостовање на Exit фестивалу 2008, 2015. и 2018. Хачатур Алмазјан и Almazian Symphony су у сарадњи са међународном балетском звездом Сергејом Полуњином, били специјални гости отварања фестивала Exit 2018. године на којем је било преко 40.000 људи. Оцењени као узбудљив, забаван и изванредан ансамбл, наступали су у различитим крајевима света у градовима као што су: Дубаи, Хонг-Конг, Сингапур, Атина, Амстердам, Јереван, Антверпен, Београд итд.
Године 2019. на фестивалу Кустендорф, Хачатур Алмазјан је премијерно свету представио ново дело Ђованија Солиме Tarantulae Cadenzas за виолу, виолончело и оркестар заједно са својим прослављеним рођаком, виолончелистом Нареком Ахназарјаном.
Рођен у уметничкој породици, Хачатур Алмазјан је студирао у Јеревану и Москви. Студије је наставио у Бриселу код Игора Ојстраха, Њујорку код Мише Кејлина и Паризу код Едуарда Вулфсона. Године 1997. освојио је Прву награду на Музичком такмичењу Белгијског радија и телевизије.
Као солиста, Алмазјан је наступао са многим светским оркестрима: Шангајски симфонијски оркестар, Национални оркестар Белгије, Филхармонија белгијског радија, Јерменска национална филхармонија, Филхармонија Онтарија у Канади, Моравска филхармонија, Прашки виртуози, Краљевски национални оркестар Шкотске, Војвођански симфонијски оркестар, Дубровачки симфонијски оркестар, Национални камерни оркестар Јерменије... Наступао је са диригентима као што су Жилбер Варга, Јустус Франц, Марко Паризото, Рудолф Вертен, Франк Шипвеј и многи други.
Кaо солиста на виолини и камерни музичар гостовао је широм света сарађујући са познатим уметницима Кољом Блахером, Полином Лешенко, Валтером Нотасом, Нареком Ахназарјаном, Александром Бузловим, Кристијаном Бором, Франс Спрингел, Валеријем Ојстрахом, Олегом Пољанским, Александром Марковићем и многим другим. Учествовао је на великим музичким фестивалима у Шлезвиг-Холштајну, Рајнгау у Немачкој, Лиону, Малти и Ментону.
Хачатур Алмазјан je снимио два албума за америчку издавачку кућу Sonoris. Свира на виолини ,,Giuseppe Gagliano” из 1774. године из приватне колекције Аре Симонијана и ,,Gand & Bernardel“ из 1886. године у власништву породице Гарније.
Виолиниста Грачја Аванесјан је рођен у Јерменији. У седамнаестој години, преселио се у Белгију са својом породицом. Студирао је на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу у класи Игора Ојстраха. Након тога, наставио је студије на Колеџу Краљице Елизабете са Огистеном Димеом и на Високој школи у Келну са Михаелом Мартин. Студирао је и камерну музику са квартетом Artemis.
Добитник је прве награде на такмичењима Јехуди Мењухин и Карл Нилсен. Часопис Gramophone га је оценио као сензибилног и изузетно успешног уметника са израженом нијансом, а часопис Frankfurter Allgemeine Zeitung као солисту са страственом снагом, осећањем и топлим тоном.
Имао је запажене наступе са Филхармонијом из Копенхагена, Данским националним симфонијским оркестром, Белгијским националним оркестром, Велшким националним оркестром Би-Би-Сија, Orchestre de Chambre de Pelléas, Националним оркестром из Лила, Варшавском филхармонијом, Филхармонијом из Лијежа, Београдском филхармонијом, Филхармонијом Артур Рубинштајн, Бриселском филхармонијом, Краљевском фламанском филхармонијом, Токијским симфонијским оркестром, и многим другим. Наступао је са диригентима као што су Елијаху Инбал, Марк Сустро, Валтер Велер, Лан Шуи, Кристофер Ворен Грин, Пол Гудвин, Пол Воткинс, Александар Ведерников, Џошуа Вајлерштајн, Патрик Дејвин и Данијел Рајскин.
Аванесјан је забележио гостовања у најпрестижнијим светским дворанама: Консертхебау у Амстердаму, Вигмор Хол у Лондону, Сала Гаво и Театар Шанзелизе у Паризу, Сантори Хол у Токију, Концертна дворана Данског радија у Копенхагену, National Auditorium у Мадриду и Palais des Beaux-Art у Бриселу. Најважнији догађаји укључују наступе у Дејвидовој дворани у Кардифу свирајући са Џошуом Белом и Максимом Вегнеровим, Вигмор Холу са Ешли Вас и наступе камерне музике у сарадњи са Маријом Жоао Пиреш, Максимом Рисановим, Андреасом Бранделитом, Лиз де ла Сал, Маријаном Ширинјан, Наталијом Гутман, Нареком Ахназарјаном. Значајни су и наступи на фестивалима у Монпељеу, Ментону, Фестивалу музике у Стразбуру у знак сећања на Јехуди Мењухина и Летњем фестивалу у Копенхагену.
Аванесјанови изузетно хваљени снимци са Дворжаковом музиком објављени су у сарадњи са: Синфонијом Варсовиа и Огистеном Димеом. Године 2017. Године 2018. видео запис реситала са Маријом Жоао Пиреш, објављен на апликацији Imagine Clarity, стекао је милионе гледалаца. Од 2015. именован је за професора на IMEP Institut supérieur de musique et de pédagogie de Namur у Белгији. Грачја Аванесјан свира на виолини Жан-Батиста Вијома из 1864. године.
Адријен Буасо (виола) открива музику са пет година и након тога одлучује да постане музичар. Љубитељ је виоле, као и клавира и певања. Са 14 година похађа Париски конзерваторијум и постаје студент Жан Сулема. Са својих 17 година (2009), Адријен осваја Прву награду, као и Награду публике на Међународном такмичењу Макс Ростал у Берлину. Две године касније, позван је да наступа као дебитант у Берлинској филхармонији са Немачким симфонијским оркестром под диригентском палицом Кшиштофа Урбанског.
Од 2013. године, Адријен усавршава своје музичке вештине код професора Андраша Шифа, Нобуко Имаи, Стивена Исерлиса, Кристофа Ешенбаха, Иври Гитлиса на Академији Кронберг. Учествовао је на мајсторским курсевима одржаним на другим престижним академијама, као што су Праша Коув у Корнволу и Вербије у Швајцарској – два чаробна места на којима је развијао своје музичке идеје и упознао најбоље младе солисте своје генерације. Жири престижне Међународне награде за класичну музику – International Classical Music Awards (ICMA) прогласило га је Младим уметником године 2014.
Адријенов живот се потпуно мења 2015. године када је позван да се прикључи Квартету Ебене, једном од најбољих гудачких квартета на свету. Са квартетом наступа у најпрестижнијим дворанама: Театру Шанзелизе, Вигмор Холу, Консертхебау у Амстердаму, Карнеги Холу и са најпознатијим музичарима, као што су: Мицуко Учида, Матијас Герн, Ан Софи фон Отер, Никола Анђелић, Мартин Фрост.
Након три веома успешне године са квартетом Ебен, Буасо наставља солистичку каријеру. У сезони 2019/2020, наступа на фестивалима Шубертијада у Хоенемсу и La Folle Journée у Нанту, у Центру уметности у Сеулу, Дворани Арсенал у Мецу, као и на фестивалима у Евијану и Бергену.
Адријен Буасо наступа као солиста са многим познатим оркестрима: Камерним оркестром Оверња, Симфонијским оркестром Трондхајма, Немачким симфонијским оркестром из Берлина, Симфонијским оркестром Новаја Русија, Симфонијским оркестром Лихтенштајна, Les Siècles, Националним оркестром из Меца, Оркестром Капитола из Тулуза. Свира под диригентском палицом: Тугана Сокијева, Кшиштофа Урбанског и Франсоа-Гзавије Рота. Недавно је наступио у Париској филхармонији са Хатјом Бунијатишвили и Едгаром Мороом. Адријен Буасо свира величанствену виолу коју је израдио Yair Hod Fainas у Паризу.
Као добитник прве награде на Међународном такмичењу Чајковски 2011, Нарек Акназаријан је одржао бројне реситале и концерте камерне музике са многим оркестрима широм света на најпрестижнијим светским фестивалима. Ахназарјан је упечатљив уметник, прави виртоуз са урођеном музикалношћу и изузетним талентом за интеракцију са публиком. Британски магазин Strad је његово свирање описао као блиставо бриљантно, а San Francisco Chronicle као величанствено.
Најважнији Ахназарјанови наступи у сезони 2021/22 су у Мадриду са оркестром Санта Ћећилија, на Дворжаковом фестивалу у Прагу са Томашом Нетопилом, фестивалу у Пизи, са Хелсиншком филхармонијом и резиденцијалним оркестром Колон у Хагу и Консертхебау у Амстердаму. Предстојећи ангажмани укључују турнеје по Аустралији и Новом Зеланду. Дебитовао је са Бечким радијским оркестром на отварању сезоне у Музикферајну, са Симфонијским оркестром из Барселоне.
Највећи светски оркестри се налазе на листи оркестара са којима је свирао овај врхунски уметник: Лондонски симфонијски оркестар, Лондонска филхармонија, Ротердамска филхармонија, Симфонијски оркестар Франкфуртског радија, Концертхаус из Берлина, Краљевска филхармонија из Стокхолма, Чикашки симфонијски оркестар, Филхармонија Лос Анђелеса, Питсбуршки симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар из Сиднеја, Филхармонија из Сеула… Сарађивао је са диригентима као што су Гергијев, Копман, Сокијев, Робертсон, Хонек, Нозеда и Нетопил. Наступао је у Шпанији са Симфонијски оркестар Западно-немачког радија са Сарастеом, у САД са Естонским националним симфонијским оркестром под управом Неме Јарвија и у Јапану са Чешком филхармонијом и Јиржијем Белохлавеком. Свирао је са оркестрима Би-Би-Сија и сензационално дебитовао на фестивалу BBC Proms. Године 2017. проглашен је великим талентом бечког Концертхауса, а током две сезоне које су уследиле редовно је наступао са реситалима, камерном музиком, и са оркестром, пре свега са Бечком симфонијом и Јакубом Хрушом.
У лето 2019. године, наступао је са Данијелом Трифоновим на реситалима на фестивалима Вербије и Рајнгау, а у сезони 2018/19 одржао је четири концерта у резиденцији Вигмор Хола у Лондону. У Северној Америци редовно наступа на реситалима, последњи пут у Њујорку, Чикагу, Сан Франциску и Торонту. Што се камерне музике тиче, Ахназарјан је наступао на многим великим светским фестивалима и у великим салама широм Европе са многим истакнутим музичарима. Са ZEN тријом обишао је САД и Кину, објавио је снимак за кућу Deutsche Grammophon, а предстојећи ангажмани укључују концерте у Лондону и Барселони.
Ахназарјан је 2011. године добио Уметничку диплому на Музичком конзерваторијуму у Новој Енглеској, где је студирао код Лоренса Лесера. Пре тога је студирао на Московском конзерваторијуму код Алексеја Селезњова и на Сајат-Нова школи у Јеревану код Зареа Саркисјана. Ахназарјан је добитник стипендија Фондације Ростропович и New Names Foundation, а освојио је прву награду на Међународном такмичењу Арам Хачатурјан и прво место на Међународном такмичењу за младе гудаче Јохансен 2006. године.
Нарек Ахназарјан рођен је у Јеревану, у породици музичара: његов отац је виолиниста, мајка пијанисткиња, а редовно наступа са својим братом, диригентом Тиграном Ахназарјаном. У септембру 2017. године додељена му је титула „почасног уметника Јерменије“. Ахназарјан свира виолончело Гварнери из 1707. и користи гудала Франсоа Турта и Беноа Ролана.
Млада руска пијанисткиња Ева Геворгјан рођена је 2004. године у Москви. Пажњу најшире музичке јавности привукла је недавно као најмлађа финалисткиња 18. Међународног Шопеновог конкурса, октобра 2021. у Варшави.
Освојила је награде на више од четрдесет међународних такмичења пијаниста и композитора, широм света. Између осталог, добитница је Гран прија Руског националног оркестарског такмичења, 2021, признања Откриће године у избору International Classical Music Awards 2019. године. Ева Геворгијан похађа Централну музичку школу Државног конзерваторијума „Чајковски“ у Москви, у класи Наталије Трул. На позив Међународне пијанистичке академије на језеру Комо у Италији, похађала је мајсторске курсеве Дмитрија Башкирова, Станислава Јуденича и Виљема Нејбора. Такође се усавршавала код Павела Гиљилова, Григорија Гузмана и других истакнутих пијаниста и педагога. Године 2020. Евгениј Кисин je одабрао Еву Геворгијан за добитника стипендије Пијанистичког фестивала у Руру.
Наступала је широм Русије, Европе (укључујући деби у дворани Ројал Алберт хол, априла 2019. године) и у Сједињеним Америчким Државама. Истичу се наступи на престижним фестивалима у Вербијеу, Санкт Петербургу (Међународни пијанистички фестивал Маријински), Фестивал Дениса Мацујева „Звезде на Бајкалском језеру“ и многи други. Сарађивала је са најугледнијим светским оркестрима као што су Маријински оркестар, Државни академски симфонијски оркестар „Евгениј Светланов“, Московски државни симфонијски оркестар, филхармонијски и симфонијски оркестри Даласа, Луцерна, Варшаве, као и са водећим диригентима света међу којима су Валериј Гергијев, Владимир Спиваков, Василиј Петренко, Лоренс Фостер, Тигран Хахназарјан и многи други.
