Четвртак, 12. октобар
Црква Светог Марка
ХОР ГЛИНКА
Диригент ВЛАДИСЛАВ ЧЕРНУШЕНКО
Програм духовне и световне музике
Слободан улаз

Историја Државног академског хора Глинка протеже се 500 година уназад. Основао их је 1479. Цар Иван III као Царско певачко свештенство, и до почетка 18. века су деловали у Москви. Током ере Петра Великог певачи су увек били близу цара који им се и сам придруживао у певању. Године 1703. хор је преименован у Дворски хор и учествовао је у свечаностима одржаним поводом оснивања Санкт Петербурга. Како је престоница Руског царства пресељена на обале реке Неве, сва будућа историја хора везана је за Северну Венецију, како често називају овај град.
Неки од изузетних музичара радили су на подизању квалитета ансамбла. Листа се отвара са познатим венецијанским мајстором Балдасаре Галупијем, следили су, између осталих, Ђовани Паизијело, а затим чувени руски уметници - Дмитриј Бортњански, Михаил Иванович Глинка, Милиј Балакирјев, Николај Римски-Корсаков итд. Сваки од њих дао је свој допринос да хор постане један од најбољих у Европи.
Ренесансу је хор у савремено доба доживео захваљујући Владиславу Чернушенку који је на чело хора дошао 1974. Овај велики диригент, награђен звањем Народног уметника Русије, рођен је 1936. године, а почетно музичко образовање добио је у Школском хору Капеле. Изузетни хорски диригент Паладиј Богданов био је међу његовим учитељима, а чувени диригенти као што су Иља Мусин, Јевегениј Мравински и Николај Рабинович били су његови професори на Лењинградском конзерваторијуму.
Интересовања Чернушенка обухватају ремек дела руске и европске класичне музике, као и дела совјетских и савремених руских композитора. Чернушенко често одабира заборављена или мање позната дела руске музичке баштине, подиже их из заборава, обогаћујући тако репертоар са многобројним дивним остварењима музичке уметности у разним приликама током величанствене, више од пет стотина година дуге историје овог хора.

Стихира за празник Владимирске иконе Мајке Божје (Путевој распев)
Текст и музика Иван Грозни

Руске Страсти – фрагмент из рукописа монаха
Христофора 1604. године (један глас, монодија)
Транскрипт Албина Кручињина

Староруске химне у транскрипцији М. В. Бражњикова
Благослови душе моја Господа
Свјати Боже

Георгиј Свиридов (1915-1998)
Три стихире за мушки хор (манастирске)
Јутрење
Кондак о митару и фарисеју
Господи возвах

Георгиј Свиридов
Слава (брза)
Господе, спаси благочастиве
Свjaти Боже

Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914)
Њест свјат

Пауза

Александар Архангелски (1846–1924)
Блажен је који разуме

Павел Чесноков (1877–1944)
Спаси, Боже, људи Твоја

Георгиј Свиридов
Слава и Алилуја

Георгиј Свиридов
Чудесно рођење

Стеван Стојановић Мокрањац
Тебе појем

Александар Косолапов
Утверди, Боже