Четвртак, 19. октобар
Коларчева задужбина у 20.00
НУРИЈА РИАЛ, сопран
ЕДИН КАРАМАЗОВ, гитара
Лоренцо Паломо – Пет сефардских песама;
Енрике Гранадос – Тонадиље у старом стилу;
Агустин Бариос – Катедрала, за соло гитару
Мануел де Фаља – Седам шпанских народних песама
У сарадњи са PICE – Acción Cultural Española
Цене: 900, 1200 динара

Образовање Нурије Риал је започело у Каталонији где је са успехом студирала клавир. Студије певања са истим успехом је наставила на Музичкој академији у Базелу код Курта Видмера. Током овог периода била је награђена стипендијама две фондације. Као солиста наступала је са водећим ансамблима и оркестрима Европе, укључујући Камерни оркестар из Базела, Il Giardino Armonico, Concerto Köln, Барокни оркестар Севиље, Мађарски симфонијски оркестар, Циришки камерни оркестар и Les Musiciens du Louvre са диригентима као што су Рене Јакобс, Ђовани Антонини, Пол Гудвин, Лоренс Камингс, Пјер Као или Хауард Грифитс, између осталих. Поред концерата на водећим фестивалима широме Европе, наступи су је водили и до Боливије, Мексика, Кубе и Израела. Њен рад на пољу опере остварен је у неким од водећих европских оперских кућа: Ла Моне у Бриселу, Државна опера у Берлину, Театар Шанзелизе у Паризу, а недавно, у Театру Карло Феличе у Ђенови, представила се у улози Памине (Чаробна фрула, Моцарт). Њена распрострањена биографија садржи снимке за куће Harmonia Mundi France, Deutsche Harmonia Mundi-SonyBMG, Virgin, OEHMS Classics, Mirare, Alpha, ORF Austrian Radio и Glossa Music.
Године 2009. Риал је освојила престижну ECHO Klassik награду за најбољег младог уметника године. Године 2012. освојила је исту награду у категорији Најбољи снимак опере за арије Георга Филипа Телемана у пратњи Камерног оркестра из Базела.

Един Карамазов је рођен 1965. у Зеници. Под менторством Серђуа Челибидакеа почео је да гради каријеру класичног гитаристе пре него што је прешао на барокну лауту коју је студирао код Хопкинсона Смита на Scholi Cantorum Basiliensis у Швајцарској.
Карамазов је као лаутиста дебитовао 1998, заменивши у последњем тренутку легендарног Џулијана Брима. Од тада се доказао као најузбудљивији и најхаризматичнији лаутиста данашњице. Његова узбудљива виртуозна извођења на лаути и гитари, са репертоаром који се протеже од музике XVI века до данашњице, освојила су егзалтиране критике и дотад незабележене похвале у Европи и Америци. Као солиста наступао је и снимао са водећим међународним ансамблима за рану музику и уметницима као што су Hilliard ansambl, Hespèrion XX, Андреас Шол као и Стинг. Вешт интерпретатор и техничар на бројним раним и савременим жичаним инструментима, изузетни реситалиста Един Карамазов је наступио у бројним дворанама укључујући амстердамски Консертхебау, лондонски Вигмор Хол, берлинску Филхармонију и бечки Концертхаус, између осталих. Поред издања за кућу Decca A Musicall Banquet и Wayfaring Stranger – сниманих са Андреасом Шолом, ту је и веома успешан албум Songs from the Labyrinth са Стингом, који је издао Deutsche Grammophon. Овај снимак не само да је допринео да га упозна и публика ван граница ране музике, већ је и иницирао нову ренесансу лауте у XXI веку. Његов последњи снимак за кућу Decca издат је уз врло добре критике: The Lute is a Song садржи солистичка дела Баха, Брауера, Замбонија и Домениконија, као и арије Хендла са Андреасом Шолом, Персла са Рене Флеминг, традиционалну македонску песму са певачицом Калиопи и композицију Стинга који се појављује и као певач.
Един Карамазов свира неколико трзачких инструмената различитих култура и епоха и остаје посвећен истраживању употребе лауте модерној музици и савременом импровизационом контексту. Поред солистичке каријере ужива да прати певаче различитих стилова и култура.

У сарадњи са: