njujorska

 

Основана 1842. године Њујоршка филхармонија је најстарији оркестар у Сједињеним Америчким Државама и један од најстаријих ансамбала на свету. 5. маја 2010. оркестар је одржао концерт по редним бројем 15.000. Њујоршка филхармонија је одувек имала водећу улогу у америчком музичком животу, промовишући музику посебно свог времена, и позната је у читавом свету; ансамбл је гостовао у 429 града и 62 земље, укључујући и први наступ у Вијетнаму 2009. и историјску посету Пјонгјангу (Северна Кореја) фебруара 2008. године. Концерте овог ансамбла преноси и емитује сваке недеље посебан радио програм под називом Њујоршка филхармонија ове недеље, који се објављује на интернет страници нyпхил.орг, а програми се сваке године емитују на америчкој државној телевизији под називом Уживо из Линколн центра. Оркестар је од од 1917. године реализовао скоро 2.000 трајних снимака, од којих је више од 500 још увек у продаји. Као први амерички оркестар који је омогућио својим поштоваоцима да путем интернета преузму снимке концерата, оркестар је у сезони 2009/2010. понудио први у свету и Tunes Pass за класичну музику. Оркестар деценијама одржава концерте за младе људе, Young People’s Concertsv®, и развија многе едукативне програме, укључујући и програм под називом Партнерство са школама, који умногоме обогаћује музичко образовање у Њујорку, као и програм Учимо увертире путем којег ансамбл развија међународну сарадњу. Алан Гилберт је постао Музички директор Њујоршке филхармоније септембра 2009. године, наследивши Лорина Мазела, једног од многих диригентских џинова који су стајали на челу овог ансамбла. Credit Suisse је ексклузивни глобални спонзор ансамбла, подржавајући активности Њујоршке филхармоније у Њујорку, широм САД и у интернационалним оквирима . Европска турнеја у јесен 2010. године биће укупно шеста, а трећа турнеја на европском континенту коју Њујоршка филхармонија реализује под патронатом Credit Suisse.

 

alan_gilbertУ септембру 2009. године Алан Гилберт је постао музички директор Њујоршке филхармоније, као први рођени Њујорчанин на овој позицији, започињујући „узбудљиву нову еру“ у Филхармонији, по речима критичара The New York Times-a. Његову прву сезону обележиле су бројне новине: програми уметничких резиденција (нпр. програм под називом Мари Жозе Кравис представио је у првој сезони композитора Маркуса Линдберга, а резиденцију која носи име Мери и Џејмс Валах у сезони 2010/2011. држаће виолинисткиња Ан-Софи Мутер); затим, годишњи тронедељни фестивал који ће у сезони 2010/2011. носити назив Мађарски одјеци под вођством Еса-Пеке Салонена, као и циклус нове музике CONTACT!.
У сезони 2010/2011 Гилберт диригује сценским извођењем Јаначекове опере Лукава мала лија, у режији Дага Фича; такође изводи Малерове Симфоније бр. 5 и 6 и Песме о мртвој деци, њујоршку премијеру мултимедијалне композиције In Seven Days Tomasa Adesav, Менделсонов ораторијум Илија, светску премијеру композиције Џеја Керниса а cVoice, a Messenger (поруџбина Њујоршке филхармоније), њујоршку премијеру композиције Крафт Маркуса Линдберга, као и оба програма из циклуса CONTACT! Њујоршке филхармоније. Поред тога, Гилберт ће предводити оркестар на две турнеје по европским музичким престоницама, одржаће два концерта у Карнеги Холу укључујући и концерт поводом 120. годишњице ове престижне дворане, као и други бесплатни концерт поводом америчког државног празника Меморијални дан у Катедрали св. Јована Божанственог (на програму ће бити, између осталог, Бетовенова симфонија бр. 3 Ероика).
Врхунац прве сезоне Алана Гилберта представљала су три распродата извођења сценске продукције Лигетијеве опере Le Grand Macabre, маја 2010 у Ејвери Фишер Холу – ову продукцију је The New York Times окарактерисао као „историјско достигнуће Њујоршке филхармоније“. У најзначајније догађаје у првој сезони спадају: Азијски хоризонти – велика азијска турнеја, октобра 2009, на којој је оркестар дебитовао у Вијетнаму у историјској згради Ханојске опере; зимска турнеја по Европи у фебруару 2010. која је обухватила девет градова; концерт на отварању сезоне на ком су изведене Берлиозова Фантастична симфонија и светска премијера композиције ЕXПО Маркуса Линдберга (поруџбина Њујоршке филхармоније); Малерова Симфонија бр. 3 на првом концерту из претплатног циклуса Филхармоније; Новогодишњи концерт са програмом америчких композитора; концерт у Карнеги Холу; два концерта из циклуса CONTACT!; концерт посвећен делима Волфганга Амадеуса Моцарта на коме су се као солисти представиле вође деоница Филхармоније; као и затварање сезоне са Бетовеновом Мисом солемнис. Алан Гилберт је такође наступио са музичарима из оркестра као виолиниста и виолиста, на два матине концерта, изводећи композиције Шумана и Брамса.
Године 2009. Гилберт је постао први предавач на новооснованој Катедри за музичке студије Вилијам Шуман на Џулијард школи: на катедри делује као професор дириговања и држи мајсторске курсеве. Јуна 2008. именован је за почасног диригента Краљевске филхармоније из Стокхолма, након последњег концерта који је одржао у својству шефа-диригента и уметничког саветника овог оркестра. Од 2004. године је и главни гостујући диригент НДР симфонијског оркестра из Хамбурга. Дириговао је и другим водећим оркестрима у САД и иностранству, укључујући симфонијске оркестре Бостона, Чикага и Сан Франциска, Лосанђелеску филхармонију, оркестре Кливланда и Филаделфије, Берлинску филхармонију, Симфонијски оркестар Баварског радија из Минхена, амстердамски Краљевски Консертхебау оркестар и Национални оркестар из Лиона. Године 2003. је постао први музички директор Опере у Санта Феу, и на овој позицији је остао до 2006. године.
Алан Гилберт је студирао на Универзитету Харвард, Кертис Институту за музику и Џулијард школи. Од 1995. до 1997. био је асистент диригента Кливлендског оркестра. У новембру 2008. успешно је дебитовао у Метрополитен опери диригујући оперу Џона Адамса Доцтор Атомиц. Његов снимак Скитске свите Сергеја Прокофјева са Чикашким симфонијским оркестром номинован је за награду Граммy 2008, а снимак Малерове Симфоније бр. 9 освојио је највише оцене у стручној штампи (Chicago Tribune, Gramophone). Кертис Институт за музику уручио је алану Гилберту почасни докторат 15. маја 2010. године.

 

LeonidasKavakosВиолиниста Леонидас Кавакос је био још увек у тинејџерским годинама када је победио на такмичењу Сибелијус 1985, а три године касније уследио је још већи успех - победа на такмичењу Паганини. Уследили су позиви за наступе у свим крајевима света. Од 2007. до 2009. године био је уметнички дирецтор оркестра Camerata Salzburg чији је претходно био главни гостујући уметник. У сезони 2010–11 Леонидас Кавакос ће наступати као солиста, диригент и камерни музичар. Планирани су концерти са Краљевским Консертхебау оркестром из Амстердама, Оркестром Театра Марински, Лондонским симфонијским оркестром и Гевандхаус оркестром из Лајпцига, Немачким симфонијским оркестром из Берлина и Филхармонијским оркестром Француског радија.
Од наступа у претходним сезонама издваја се неколико турнеја са Немачким симфонијским оркестром из Берлина под управом Инга Мецмахера; концерти са Ротердамском филхармонијом под управом Валерија Гергијева, са Израелском филхармонијом и Зубином Мехтом, са Питсбуршким симфонијским оркестром и Филаделфијским оркестром под управом Кристофа Ешенбаха, као и турнеја по европским градовима са Гевандхаус оркестром из Лајпцига и диригентом Рикардом Шаијем.
Године 2009. Леонидас Кавакос је био Уметник у фокусу у Саутбенк центру у Лондону, а за ту резиденцију номинован је за престижну награду Филхармонијског музичког друштва 2010. Године 1991. освојио је награду часописа Грамопхоне за први икада снимак оригиналне верзије Сибелијусовог Концерта за виолину и оркестар (1903–04) који је објављен на етикети БИС. Дискографија Кавакоса такође обухвата Хиндемитов Виолински цонцерт са Филхармонијом Би Би Си-ја (Цхандос), соло сонате Ежена Исаја (БИС), композиције Дебисија, Крајслера, Пуњанија и других (Делос), као и Сибелијусове Хумореске (Финландиа). Најновији ЦД Кавакоса за Sony Classical — који је освојио награду ECHO Klassik за 2009. годину — садржи снимке Менделсоновог Виолинског концерта и клавирских трија који су остварени са ансамблом Camerata Salzburg, виолончелистом Патриком Деменгом и пијанистом Енриком Пачеом.
Леонидас Кавакос свира на Страдиваријусовој виолини Abergavenny из 1724. године.