Жозеф Кантелуб (1879-1957)
Au pre de la rose*
Napuštena devojka (La delaissado)**
Aupres de ma blonde*
У лимузини (Oban din lou limouzin)**
* из збирке Chants de France
** из збирке Chants d’Auvergne, Vol. 1
Клод Дебиси (1862-1918)
Лепо вече (Beau Soir)
Билитисине песме(Chansons de Bilitis, 1897)
Панова фрула (La flûte de Pan)
Коса (La Chevelure)
Гроб Најада (Le Tombeau des Naïades)
Јан Сибелијус (1865-1957)
И даље их нисам питао (Se’n har jag ej frågat mera – Depuis lors je n’ai plus demandé), оп. 17, бр. 1
Снег у марту (Marssnö – Neige de Mars)
Нигде не видим своју птицу (Men min fågel märks dock icke – Mais je ne vois mon oiseau nulle part)
Црне руже (Svarta Rosor – Roses noires)
Вилин коњиц (En Slända – Une libellule)
Девојка се враћа са састанка са својим љубавником (Flickan kom ifrån sin älsklings möte – La jeune fille de retour de son rendez vous avec son amoureux)
Морис Равел (1875-1937)
Пет грчких народних песама (Cinq mélodies populaires grecques, 1904-6)
Невестина песма (Chanson de la mariée)
Тамо, близу цркве (Là-bas, vers église)
Који момак ми је раван (Quel galant m'est comparable)
Песма сакупљача аниса (Chanson des cueilleuses de lentisques)
Радујте се! (Tout Gai!)
Едвард Григ (1843-1907)
Два смеђа ока (To brune øjne – Deux Yeux bruns)
Волим те (Jeg elsker dig – Je t’aime), оп. 5
Уз све воде... (Med en Vandlige – Avec toute l’eau), оп. 25
Лабуд (En svane – Un cygne), оп. 25
Дечја игра (Killingsdans – La danse des Chevreaux)
Време ружа (I Rosentiden – Le temps des roses)
Сан (En Drøm – Un rêve) оп. 48
Солвејгина песмав (Solveigs Sang – Chanson de Solveig)
Карен Вурш је добитница награде Музички победници (Victoires de la musique) – Откриће године за 2009. годину у категорији оперског солисте.
Студирала је физику пре него што је одлучила да се посвети певању. Године 2003. примљена је у Оперски студио у Цириху, а потом је уписала постдипломске студије на Високом националном конзерваторијуму за музику у Паризу. Освојила је Другу награду на Међународном такмичењу певача у Тулузу, Награду за “нову наду” на Такмичењу Монсерат Кабаје, Четврту награду и Награду публике у Вервијеу, Награду Академије фестивал у Екс-ан-Провансу… Тренутно се усавршава код Малкома Вокера и Кристе Лудвиг, који су јој пружали подршку од самих почетака њене каријере.
Певала је мање улоге у операма Каћа Кабанова, Електра и Чаробна фрула у Циришкој опери, а у Француској је била Памина (Чаробна фрула), Фјордилиђи (Тако чине све), Дона Елвира (Дон Ђовани), Грофица (Фигарова женидба), Мизета (Боеми), Виолета (Травијата), Дијана (Орфеј у паклу) и Мелисанда (Пелеас и Мелисанда), а недавно је у Марсељу тумачила насловну улогу у опери Marius et Fanny Владимира Козме у којој је певала са тенором Себастијаном Гуезом. У савременом репертоару, била је прва певачица у улози Медеје у истоименој опера Жијома Конесона, певала је улогу Јулије (у опери Ромео и Јулија Паскала Дисапена) у Опери Комик, као и улогу Шантал у опери Ле Балцон Петера Етвеша. Иако млада, већ је сарађивала са угледним диригентима као што су Елијаху Инбал, Кристоф фон Донањи, Ерве Нике, Ален Антиноглу, Жереми Роре. Нарочито су запажени њени реситали на којима често, због свог норвешког порекла, изводи скандинавски репертоар уз пратњу Венсана Кока, Сузан Маноф, Жан-Филипа Колара или Квинтета Мораге. Редовно учествује у емисијама Dans la Cour des Grands и Un Mardi idéal на каналу France Musique, као и у емисији Еве Руђери Musiques au Cœur.
У 2009. години је наступила у улози Манон у Театру Еспланаде у Сент-Етјену. У 2010. наступа, између осталог, у Авињону (Фани), у Опери у Марсеју (Анина у опери Saint of Bleeker Street Ђанкарла Менотија), у Опери Комик (Мелисанда, под управом Сер Џона Елиота Гардинера) и на Оперском фестивалу Chorégies d'Orange у Француској (као Винсенета у опери Миреј Шарла Гуноа).
Пијанисткиња немачко-летонског порекла Сузан Маноф рођена је Њујорку. Школовала се у Музичкој школи Менхетна и на Универзитету Орегона. Усавршавала се у репертоару соло песме код Гвендолин Колдовски.
Као допуна њеном интересовању за вокални репертоар, Сузан Маноф је пасионирани извођач камерне музике. Наступала је на фестивалима у Вербијеу, Брауншвајгу, Лугану, Монпељеу и Екс-ан-Провансу, у угледним концертним просторима као што су Вигмор Хол и Ковент Гарден у Лондону, у Карнеги Хол у Њујорку, Консертхебау у Амстердаму и Концертхаус у Бечу, као и у бројним дворанама у Француској укључујући Театр де Шанзелизе, Шатле, Оперу Бастиља, Сал Гаво, Музеј Орсеј и Аудиторијум Лувра.
Професионална радозналост и љубав према позоришту инспирисали су је да креира бројне програме у којима се спајају музика и текст. У реализацији тих пројеката сарађивала је са уметницима као што су Нели Боржо, Елен Делаво, Жан Рошфор и Мари-Кристин Баро, а такође је наступала као пијаниста у продукцијама Ханса-Јиргена Сиберберга и Жое Жуано. Дискографија Сузан Маноф укључује ЦД са музиком Брамса, уз учешће Вокалног ансамбла Мишела Пикемала и снимак француских мелодија са Елизабет Видал, као и америчких песама са Патришом Петибон. У сарадњи са сопрано Сандрин Пијо снимила је ЦД соло песама Шосона, Штрауса и Дебисија, који је објављен у јесен 2007. године. Такође, снимила је музику за филм Une vie à t’attendre (2004) у коме глуме Натали Беј и Патрик Бруел. Сузан Маноф је професор на Високом националном конзерваторијуму за музику и плес у Паризу.
