MARACA2
Дуо удараљки Maraca2 је један од водећих британских перкусионистичких ансамбала који наступа широм света. Тим Палмер и Џејсон Хакстејбл (Јасон Хуxтабле) су се упознали током студија на Бирмингемском конзерваторијуму где су обојица завршили студије, а тренутно раде као предавачи.
Дуо Maraca2 редовно наступа на водећим перкусионистичким фестивалима и манифестацијама широм света, укључујући Међународну конвенцију Друштва за перкусионистичку уметност, Фестивал удараљки Културне фондације Аргентине и Дан удараљки у организацији Северноенглеског краљевског колеџа за музику из Манчестера. Године 2010. наступили су на Међународној конвенцији маримбиста у Минеаполису и на Фестивалу удараљки у Лиможу.
Као пасионирани педагози, одржавају курсеве у широком распону од радионица импровизације за децу школског узраста до семинара за докторанте и професионалце. Године 2009. имали су прву турнеју по Сједињеним Америчким Државама током које су одржали и велики број радионица и концерата на водећим универзитетима.
Поред ангажмана у оквиру дуа Maraca2, Тим и Џејсон интензивно наступају и као солисти, нарочито у Енглеској, са водећим ансамблима као што су Симфонијски оркестар Града Бирмингема, Royal Shakespeare Company и Birmingham Contemporary Music Group.
Ансамбл промовише чинеле Сабиан, инструменте фирме Innovative Percussion и маримбе фирме One marimbas.
АВНЕР ДОРМАН
Авнер Дорман (рођен 1975) је брзо постао један од најуспешнијих израелских композитора. У 25-ој години постао је најмлађи добитник престижне награде коју додељује Премијер Израела, а исте године је освојио и награду Златно перо коју додељује Изралеско удружење композитора и издавача. Од доласка у САД, Дорман је освојио неколико међународних награда које су му доделили Америчко удружење композитора, аутора и извођача (ASCAP), ACUM, као и Лига азијских композитора.
Дорманов јединствен приступ ритму и боји звука је привукао неке од водећих светских диригената као што су Зубин Мехта, Марин Алсоп, Ашер Фиш и Симоне Јанг, који су изводили његову музику у најугледнијим дворанама као што су Њујоршка филхармонија, Лосанђелеска филхармонија, Холивуд Боул, Изралеска филхармонија, Минхенска филхармонија, Симфонијски оркестар Бечког радија и Музикферајн у Бечу.
Дорманов свеж и спонтан стил лако се прилагођава филмској уметности. Компоновао је музику за више филмова, од којих се истиче награђивано остварење Ницана Авирама „Ben“. Ексклузивни издавач музике Авнера Дормана је G. Schirmer, Inc. из Њујорка, а снимци његових композиција су доступни на етикети NAXOS.
Дорман је докторирао на Џулијард школи у Њујорку.
О композицији Udacrep Acubrad Авнер Дорман је рекао следеће: “Посебан карактер музике за удараљке одређен је већ самим избором инструмената. Могућности су неограничене. Разноврсност и богатство могућих комбинација дозвољавају композитору да ‘пусти машти на вољу’.
У композицији Udacrep Acubrad за дуо удараљки изабрао сам сличан инструментаријум за оба извођача: ту су маримбе, по две дарбуке и том томови. Комад црпи инспирацију из музике Блиског Истока, али се појам ‘источног’ шири све то индијског потконтинента.
Основни градивни материјал на коме се заснива комад чине, с једне стране, лествице и ритмови класичне музике медитеранских народа, а с друге стране, репетитивни минимализам који је заступљен и у музичкој традицији Блиског Истока, али се у овом комаду базира на техници која се развијала на западу током последњих тридесетак година.”
СТИВЕН ВИБЛИ
Стивен Вибли је перкусиониста и композитор из Манчестера. Тренутно је ангажован као главни перкусиониста у BBC Concert Orchestra у Лондону. Године 1999. основао је квартет удараљки 4-MALITY у Манчестеру, с којим први пут изводи сопствене композиције. Овај ансамбл је наступио 2001. године на фестивалу BBC Proms у дворани Ријал Алберт Хол и том приликом се стручна критика посебно похвално изразила о Виблијевој композицији за квартет удараљки Монсун.
Компоновао је по поруџбини за познате ансамбле као што су Apollo Saxophone Quartet, BackBeat Percussion Quartet и бирмингемски дуо Maraca2, који је на својој америчкој турнеји с успехом изводио Виблијеве композиције Blue Motion (за дуо удараљки) и Espiritu Libre (за дуо удараљки и 8 перкусиониста).
Blue Motion се одликује константним ритмичким пулсом и великим тембровским контрастима. Компоновано је за две маримбе, вибрафон, хај-хет чинелу, бас бубањ, подне том томове, чинеле и ситне удараљке. Стилски представља спој минимализма са хармонијама и ритмовима потеклим из џеза и латиноамеричке музике. Виртуозно писана, композиција Blue Motion захтева добру координацију ногу и руку, као и енергичну комуникацију између двојице извођача.
Дуо Мараца2 је премијерно извео композицију Blue Motion у Енглеској, 2006. године.
СТЕВАН КОВАЧ ТИКМАЈЕР
Композитор, пијаниста и есејиста Стеван Ковач Тикмајер рођен је 1963. године у Новом Саду. Године 1991. напушта Југославију и настањује се у Француској где и данас живи и ради.
Композицију је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Рудолфа Бручија. Још као студент, 1986. године скреће на себе пажњу својом композицијом Intellectual Cabaret која бива уврштена међу десет најбољих на Југословенској смотри савремене музике у Опатији, која је потом била награђена и на трибини композитора у Паризу. Убрзо добија и позив од композитора Зигмунта Кројцеа да учествује на летњем семинару за савремену музику организоване од пољске секције ISCM-а. Крајем осамдесетих година одлази у Холандију, где се усвршавао се на Краљевском Конзерваторијуму у Хагу у класи Луја Андрисена и Дидерика Вагенара. Године 1991, Загребачки Бијенале у оквиру свог фестивалског програма организује целовечерњи концерт са композицијама овога аутора. Убрзо након тога, дефинитивно напушта своју земљу и настањује се у Француској, где започиње своју седам година дугу сарадњу са кореографом Јожефом Нађом.
Средином деведесетих, у Паризу се упознаје са Мартом и Ђерђем Куртагом, код којих учи на приватној основи и остаје са њима у блиском пријатељству. Године 1997, у својству пијанисте учествује при светској премијери Куртагових Шест композиција за тромбон и клавир у Амстердаму.
На лични позив Гидона Кремера, Тикмајер је више пута позиван као „composer in residence“ на фестивалима камерне музике у Локенхаусу (2003. и 2009), као и на фестивалу Кремерата Балтика у Сигулди (Летонија). Започета још од првог сусрета, сарадња са овим виолинистом као и његовим ансамблом Кремерата Балтика непрекидно траје. Квартет Келер из Будимпеште је још једна од привилегованих формација овога аутора, те је не мали број својих композиција адресирао на име овога гудачког квартета.
Осим споменутих, Тикмајер је сарађивао са мноштвом класичних солиста и ансамбала (Марта Аргерич, Давид Герингас, Роман Кофман, Јури Башмет, Татјана Васиљева, Катја Бунаитишвили, Алексеј Огринчук, Московски солисти, Холандски дувачки ансамбл, ансамбли Де Волхардинг из Амстердама, Мађарски симфонијски оркестар), са савременим џез као и алтернативним рок музичарима (Фред Фрит, Крис Катлер, Ву Феј, Петер Ковалд, Ђерђ Сабадош) као и са свирачима окренутим ка фолклорној традицији (Валентан Кластрије, Ива Битова).
О музици овога аутора Гидон Кремер је написао следеће:
“Стеван Ковач Тикмајер је један од најзанимљивијих живих композитора данашњице. Заједно са Кремератом Балтиком изводили смо и праизвели не мали број његових партитура и сваком приликом били суочени персоналним печатом истих.
Тикмајерова музика носи свој ’потпис’, а то је прилично редак квалитет међу савременим ауторима. То је озбиљна, искрена, вибрирајућа музика – нешто што вас не оставља равнодушним.”
СКАМЕЊЕНИ ОДЈЕЦИ - In Memoriam Rudolf Brucci
Композиција написана у спомен Рудолфу Бручију, у своме наслову имплицитно садржи и још једну посвету: у питању је Васко Попа. Наслов Попине песме, Скамењени одјеци из циклуса „Зев над зевовима“, уједно је постао насловом моје нове композиције.
Попа, беше један од оних ретких песника чија ме је лира заробила од првог додира са њом. Његова способност да у неколико речи, за трен ока, одлута из мале собе у најудаљеније кутке космоса, а да при томе, пркосећи свим правилима лексичке гравитације, не осети никакву тежину која би га задржала, и док прекрсти ноге, већ се врати одакле је кренуо и одмах заврши свој зачарани пут, стављајући – неретко у облику гримасе - тачку на своју песму. Мало ко има ту способност да са шачицом речи превали цео тај пут, а да при томе ни не трепне.
Рудолф Бручи - композитор хрватско-италијанског порекла, по опредељењу беше Југословен (као и Попа), потом Војвођанин (исто као и Попа) - нажалост је потонуо у бездан (опет, као и Попа) брзо заборављених (у том мраку их је већ чекало мноштво истих).
Причу добро знамо, па да њу не понављамо.
Већ поодавно осећам дуг према своме првом професору композиције – иако, засигурно нисам спадао међу његове љубимце, нити ђаке од преференције. Од Бручија сам научио пуно тога – тада нисам био свестан те чињенице – и, дугујем му исто толико. За време мога науковања, скоро сам све његове савете – по принципу младалачко/надобудног "мокрења уз ветар" – одбијао; медјутим, одјеци истих одзвањају у мени све до данашњих дана, и ти су се одјеци временом у мени скаменили и постали део мога бића. Овај окаснели омаж, ма колико да је доцкан, написан је из најчистијих побуда и најплеменитије намере да се са овом кратком, десетоминутном композицијом (састављеном из два, дистинктивно контрастирајућа дела) ода пошта и подсети на лик овога значајнога ствараоца.
Стеван Ковач Тикмајер, у Орлеану, 23.09.2010
СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР РТС
Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, основан пре седам деценија, представља један од главних стожера музичког живота Београда и Србије и једну од најзначајнијих музичких институција.
Усредсређен првенствено на своју основну делатност извођења и снимања музике за потребе радијских и ТВ-програма, ансамбл континуирано наступа и на јавним концертима у земљи и иностранству.
Специфичност њиховог деловања представља брижљива репертоарска политика са озбиљно промишљеним програмима. Два најупадљивија својства ових програма чине најпре извођења темељних композиција светске оркестарске литературе, класичних епоха и музике нашег времена, затим капиталних ораторијумских дела, остварених уз учешће неодвојивог дела ансамбла, Мешовитог хора РТС, као и континуирана брига за представљање најзначајнијих дела домаће музичке баштине и савремених остварења српских композитора. Ову изузетну мисију ансамбл РТС-а спроводи током свог дугогодишњег рада, без уступака тзв. «укусу милиона», ненаклоњеном увек непознатом звуку и савременом језику. Утолико више су концертни наступи овог ансамбла, током редовне сезоне, и у оквирима иностраних турнеја или фестивала на просторима бивше Југославије (Дубровачке летње игре, Загребачки бијенале, Опатијска трибина, Бемус, Мокрањчеви дани и др.) дали непроцењив допринос пропагирању своје културе.
Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије основан је 1937. године а први диригенти и оснивачи били су др Војислав Вучковић и Михајло Вукдраговић.
У низу диргената који су са оркестром остварили велике креације налазе се: Игор Маркевич, Зубин Мехта, Елеазар Карвајо, Ефрем Курц, Шарл Дитуа, Фридрих Цаун, Лорин Мазел, Мстислав Ростропович, Владимир Федосејев, Оскар Данон, Мики Теодоракис, Александар Аполин, Милен Начев и други. Наравно, изузетна сарадња остварена је и са шефовима-диригентима оркестра, од којих треба истаћи Младена Јагушта, Ванча Чавдарског и Бојана Суђића. Истакнути уметници из целог света наступали су као солисти са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије. Међу њима су: Хенрик Шеринг, Кристијан Ферас, Уто Уги, Валериј Климов, Иља Груберт, Игор Ојстрах, Сретен Крстић, Јован Колунџија, Андре Навара, Антонио Јанигро, Марио Брунело, Ксенија Јанковић, Кирил Родин, Херман Бауман, Владимир Ашкенази, Кендал Тејлор, Николај Орлов, Филип Антрмон, Алдо Чиколини, Иво Погорелић, Елисо Вирсаладзе, Александар Маџар, Наташа Вељковић, Јасминка Станчул, Монсерат Кабаје, Зинка Кунц, Галина Вишњевска, Меланија Бугариновић, Бисерка Цвејић, Љиљана Молнар-Талајић, Ружа Поспиш-Балдани, Александра Ивановић и други.
Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије је имао веома успешне концертне турнеје у Италији, Француској, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Румунији, Мароку које су пратили одјеци похвалних приказа.
Оркестар је остварио огроман број студијских снимака а многи од њих су објављени на грамофонским плочама и компакт-дисковима у издању ПГП РТС. Један од основних уметничких циљева оркестра предтсавља неговање и премијерно извођење српског музичког стваралаштва.
У последњих неколико сезона Симфонијски оркестар РТС је наступио са некима од најзначајнијих светских уметника као што су: Монсерат Кабаље (Сава Центар, април 2006.), Најџел Кенеди (Сава Центар, јун 2006.), Кири Те Канава (на спектакуларном концерту у античком амфитеатру „Херод Атикус" у Атини октобра 2006., а затим и у Београду маја 2008.), оперске звезде Баљшој театра (мај 2007.) Хосе Карерас (Арена, фебруар 2008.).
Хор и Симфонијски оркестар РТС добитници су награде Златни беочуг за 2007 за трајни допринос култури града, највишег годишњег признања Културно-просветне заједнице Београда.
БОЈАН СУЂИЋ, шеф диригент и уметнички директор ансамбала Музичке продукције РТС
Бојан Суђић, рођен у Београду, 1965. године, једно је од најзначајнијих диригентских имена која су се појавила на југословенском простору крајем 20. века.
Први целовечерњи концерт дириговао је са 19 година, још као студент Факултета музичке уметности у Београду. На Југословенском такмичењу музичких уметника (Загреб, 1989) освојио је Прву награду која од оснивања такмичења (1948) у дисциплини дириговања никада није била додељена. Исте године додељена му је стипендија фондације Ловро фон Матачић.
Бојан Суђић је подједнако успешан као хорски, симфонијски и оперски диригент.
Био је асистент диригента од 1985. године, а затим стални диригент Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије од 1992. године. Са овим ансамблима тумачио је репертоар у распону од Палестрине и Монтевердија до Стравинског и Пуланка. Под његовим вођством премијерно су изведене десетине хорских, симфонијских и вокално-симфонијских дела савремених аутора, али и прва извођења у нашем добу и први снимци значајних дела српске баштине.
Први концерт са Београдском филхармонијом Бојан Суђић је дириговао 1989. године. Са овим оркестром остварио је неколико снимака за компакт дискове.
Као гостујући диригент Опере и Балета Народног позоришта у Београду, Бојан Суђић је први пут наступио 1993. године. Током 1999. и 2000. године био је шеф-диригент овог ансамбла. Од 1998. Бојан Суђић је деловао као гостујући диригент, а од 2001. као стални диригент Краљевске опере у Стокхолму. У тој кући је дириговао преко сто оперских и балетских представа.
Бојан Суђић је гостовао у Русији, Немачкој, Грчкој, Белгији, Шведској, Финској, Данској, Бугарској, Португалији и Кини.
Остварио је успешну сарадњу са многим иностраним оркестрима. Као симфонијски диригент сарађивао је са више европских оркестара. Истичу се његова остварења са Хелсиншком филхармонијом и Новосибирском филхармонијом, Симфонијским оркестром Одензеа, са Метрополитен оркестром Лисабона.
У Финској националној опери у Хелсинкију, дириговао је више представа у редовној сезони, као и на Гала концерту поводом новог миленијума. Публици Атинског фестивала представио се као диригент Бизеове „Кармен“ (гостовање Београдске опере), а на фестивалу у Висбадену са Лабудовим језером Чајковског и ансамблима Краљевске опере и балета из Стокхолма.
Бојан Суђић ради и са омладинским хоровима и оркестрима. У пролеће 2003. у Београду је дириговао извођењем Орфове кантате Кармина Бурана са преко 650 младих извођача. Од 2005. године постаје Уметнички директор - Шеф диригент Музичке продукције РТС, заокружујући дугогодишњу успешну сарадњу, о чему сведочи велики број концерата и трајних снимака са ансамблима Продукције. Исте године отпочиње и са педагошком активношћу, постајући професор дириговања на ФМУ у Београду.