Концерт изворне народне музике

 

Петак, 19.10.2018, Народни музеј у 20.00
КОНЦЕРТ ИЗВОРНЕ НАРОДНЕ МУЗИКЕ
Аутор: др Димитрије Големовић
Слободан улаз

 

Не сећам се када, али је било давно. Чуо сам причу од које сам запамтио само један део. У својој милости Бог је даривао разне народе многим вредним стварима, које је са небеса из своје вреће сипао на њих. Међутим, да и Богу може да се догоди нешто непланирано, сведочи то да му се док је летео изнад Србије врећа изненада поцепала, а њен се садржао у доброј мери расуо на све стране. И отуда, додуше пуким случајем, постадосмо богат народ, па тако, оно што је чак и народима који насељавају далеко већа пространства напросто незамисливо, код нас сасвим нормална појава: да, на пример, на истом месту расту најразличитије биљне културе, од жита и кукуруза, до јужног воћа и винове лозе. Изрека: колико села, толико и адета (обичаја), речито говори о томе, а музика и игра међу њима заузимају посебно место.
Као саставни део човекове духовне културе музика, а уз њу и игра, представљају можда највернију слику те културе, јер се у њима, попут кајмака као најбогатијег састојка тек скуваног млека, на најбољи начин осликавају многе особине човекове културе. Употпуњене са знањима о пореклу,
начину живота и обичајима, као својеврсним оквиром, те особине недвосмислено ће нам помоћи да разумемо различитости у култури наших људи. Њиховим познавањем избећи ћемо честа уопштавања која се односе на процену лепоте нечије песме или игре, помажући нам да се оне код људи различитог порекла не посматрају „истим очима“. Тако ћемо, на пример, својеврсни аскетизам који одликује живот наших Динараца, а тиме и њихову музику и игру, упознавши га, заволети на једнак начин као и мелодијску и играчку разуђеност Срба с југоистока Србије, или пак Влаха из Црне Реке у североисточној Србији.
У стварању слике традиционалне народне музике и игре Србије данас ће нам помоћи извођачи који су по много чему међусобно различити. Та различитост не односи се само на крај одакле они потичу, односно на њихово порекло, већ и на неке друге особине. У првом реду то је њихова припадност различитим генерацијама: чини се да никада до сад на неком од народних концерата на БЕМУС-у није било заступљено младих људи, као што је то на овом. С друге стране, наш концерт жели да укаже на још једну чињеницу, а то је да су се многи облици традиционалног сеоског музицирања напросто преселили у град, где су наставили да живе, најчешће у оквиру културно-уметничких друштава, али школа, како оних специјализованих за гајење музичког фолклора, тако и музичких, где већ неколико деценија постоје одсеци на којима се гаји народна музика. Занимљиво је да променом средине песме и игре нису изгубиле ништа од своје изворности и лепоте, што сведочи о њиховој снази и „карактеру“ обликованом вековима.
Овај концерт је антологијске природе, будући да су се његови организатори, иако с веома ограниченим финансијама, потрудили да доведу извођаче са свих страна Србије. Тако ће данас наступити пет КУД-ова, од тога два градска и три сеоска: КУД „Опленац“ из Тополе са песмама и играма из Шумадије и западне Србије, КУД „Вила“, Нови Сад, са песмама и играма из Баната, КУД „Кордун – Петрова Гора“, песме и игре с Кордуна, КУД „Голија“ – Нови Пазар, с песмама и играма из рашке области и напослетку КУД „Алекса Николић“ из Оснића, са влашким играма. Наступиће и свирачи, из Рашке Далибор Тодоровић (свирала), Метовнице (околина Бора) – Стефан Радовановић (свирала) Банатског Великог Села - Милан Вашалић (дипле и славонске гајде), Зрењанина – Вања Илијев (банатске гајде), Медвеђе (југоисточна Србија) – Миљан Токовић (свирала и песма уз гусле), Горњег Милановца – Јелисавета и Светозар Шутић (двојнице и дует фрула). Као соло певач наступиће Невена Чиплак из Доњег Крњина са Косова, а као певачки дуети са певањем „из вика“: Мирољуб Ракетић и Раденко Гордић из околине Нове Вароши и Јована Лазић и Вања Вујичић, из Новог Сада. Наступиће и групе певача, женска, из АД „Нови Београд“ и две мушке, КУД „Ђока Павловић“ из Београда, као и из Јабуке код Пријепоља.

 

Димитрије О. Големовић, селектор програма народног стваралаштва на 50. БЕМУС-у

50 Бемус - ко је ко

 50. БЕМУС 2018.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

Одбор фестивала
Милица Кадић
Марина Стефановић
Јован Колунџија
Братислав Петковић
Јелена Јанковић-Бегуш

 

Уметнички директор
Светислав Божић

 

Извршна продукција
ЦЕБЕФ
Центар београдских фестивала

 

В.д. директора
Дамир Хандановић

 

Секретар установе
Ана Бутрић

 

Продуценти
Јелена Јанковић-Бегуш, Мирјана Панић

 

Уреднице програма
Јелена Јанковић-Бегуш, Милица Кадић

 

Главни организатор
Петар Алемпијевић

 

Организација и продукција
Дарија Јевтић

 

Организатори
Ивана Панић, Војислав Милин, Катарина Радовановић

 

Комуникација са медијима
Вук Пајковић

 

Маркетинг
Вања Вуксановић

 

Рачуноводство
Нела Кузмановић, Марина Василић, Слађана Шошкић, Данијела Ранђеловић

 

Правна подршка
Небојша Игњатовић

 

Секретар
Маријана Станковић

 

Визуелно решење и дизајн
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

50 bemus video

 

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Адреса:
Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search