фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|||| фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|фото: ЦЕБЕФ - Белкиса Абдуловић|||| |||||||||||||||||

 

Субота, 14. октобар 2023, Коларчева задужбина у 20.00

 

СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР И ХОР РТС
Хор Опере Народног позоришта у Београду

Диригент: БОЈАН СУЂИЋ
СОЊА ШАРИЋ, сопран
ДЕНИЗ УЗУН, мецосопран
МАРИО БАГ, тенор
ГОРАН ЈУРИЋ, бас

 

Програм:

Ђузепе Верди: РЕКВИЈЕМ

 

Улазнице на Ticket Vision продајним местима и на сајту https://tickets.rs

 

Турско-немачки мецосопран Дениз Узун дипломирала је на Школи музичке уметности „Џејкобс” Универзитета у Индијани у Блумингтону. Добитница је награда Елизабет Конел 2022. и Ева Мартон 2021. године. Била је чланица Програма за младе уметнике Баварске државне опере.      

Сезону 2023/2024. обележио је њен повратак у Симфонију Далас у улози Фрике и Валтрауте из циклуса „Прстен Нибелунга”, што је прво полусценско извођење у историји САД, као и у прослављену продукцију Берија Коскија у Комичној опери у Берлину, где је тумачила улогу Олге у „Евгенију Оњегину”. Дебитовала je са лајпцишким Oркестром Гевандхаус у Вердијевом „Реквијему” под диригентском палицом Франца Велзер-Места и са Симфонијским оркестром Берлинског радија у „Три духовне песме” Феликса Менделсона под управом диригента сер Ендруа Дејвиса, као и са Симфонијским оркестром MÁV у циклусу песама „Слике мора” Едварда Елгара на челу с диригентом Робертом Фаркашом.    

Сезону 2022/2023. ове уметнице обележили су њен деби у Палати уметности (Мупа) у Будимпешти у улози Валтрауте у „Сумраку богова” уз диригента Адама Фишера; повратак у Циришку оперу, где је дебитовала као Луиђа у комичној опери „Вива ла мама” заједно са Амброђом Маестријем;  дебитантска улога Орловског у „Слепом мишу” у Театру „Карло Феличе“ у Ђенови под диригентским вођством Фабија Луизија; дебитовање у улози Жене у „Нетолеранцији 1960” на отварању сезоне у Комичној опери у Берлину.    

Страствена интерпретаторка соло песмe (Lied), Дениз Узун је недавно наступила на обновљеном Фестивалу Капушос 2023. у Португалији уз пратњу пијанисте Давида Сантоса. Том приликом је добила велике похвале од часописа „Шерзо” за свој „беспрекоран француски, без и најмањег наговештаја немачког акцента“.   У сезони 2020/2021. одржала је три реситала уз пратњу пијанисткиње Јулије Левин под називом  „Opera Goes Folk“ (Опера у знаку народне музике) са песмама Равела, Шостаковича, Родрига и Кодаља у оквиру алтернативног програма Циришке опере. 

Најзначајније у претходним сезонама су биле насловне улоге као што су Дидона у „Дидони и Енеју“ у Театру „Масимо“ у Палерму, Кармен у Државном позоришту у Салцбургу, Зането у серији концерата са полусценским извођењем у Швајцарској, Дете у Равеловој опери „Дете и чаролије“, Роња у „Роњи, разбојничкој кћери“, улога у „Јacob in Gold!”, као и Зелим у „Истини у искушењу” у Циришкој опери. Дениз Узун је бивша чланица ансамбла Циришке опере (2016–2021) и Комичне опере у Берлину (2022/2023).

Сарађивала је и са диригентима као што су Нело Санти, Симон Јанг, Оксана Линив, Кирил Петренко, Владимир Јуровски, Јакуб Хруша, Василиј Петренко, Маркус Пошнер, Ђанандреа Нозеда и Вилијам Кристи, као и са редитељима Беријем Коскијем, Каликстом Биеитом, Робертом Карсеном, Андреасом Хомокијем,  Дмитријем Черњаковом, Кшиштофом Варликовским, Нином Руси и Мари-Ев Сињерол.

 

Соња Шарић, рођена у Сомбору, глас је школовала на Универзитету за музику и сценске уметности у Манхајму (класа проф. Снежане Стаменковић), где је завршила основне и мастер студије. Учествовала је на бројним такмичењима републичког и интернационалног нивоа, на којима је освојила велики број награда, између осталих Гран при „Марија Калас” у Атини (2017) и Аустријску награду за музичи театар („Musiktheaterpreis”) у категорији за младе уметнице (2019) за улогу Леоноре у Вердијевом Трубадуру. Највећи успех до сада је постигла 2021, освајањем прве награде и награде публике на четвртом Међународном певачком такмичењу „Ева Мартон” у Будимпешти.  

На Универзитетском такмичењу „Феликс Менделсон” у Берлину 2013. освојила је трећу, а 2012. прву награду, награду публике и награду за најбоље извођење Моцартове композиције на такмичењу „Антоњин Дворжак” у Карловим Варима. Три године касније исто одличје понела је на такмичењу „Анелизе Ротенбергер” на острву Мајнау на Боденском језеру. 

Постала је чланица оперског студија у Грацу, након што је 2015. године дебитовала у Острави као Марија Стјуарт у истоименој Доницетијевој опери.  У Грацу је, поред великог броја мањих улога и концерата, била веома запажена и у многим већим партијама свог фаха, попут Грофице у Моцартовој Фигаровој женидби (с којом је дебитовала још 2011. у Бамбергу), Леоноре у Вердијевом Трубадуру, Мадам Кортезе у Росинијевој опери Пут у Ремс и Неде у Пајацима Руђера Леонкавала.

Уз стална наступања у опери, ова певачица негује и Lied и вокалноинструментални репертоар, који чине дела попут песама Шуберта, Рихарда Штрауса и Малера, као и солистичке сопранске партије у Бетовеновој Деветој симфонији, Баховом Божићном ораторијуму, Малеровој Другој симфонији, Брамсовом Немачком реквијему, Росинијевој Стабат Матер и Вердијевом Реквијему.

Од 2019. гостује као самостална уметница у водећим музичким центрима Европе. У улози Герхилде у Вагнеровој музичкој драми Валкира наступила је у краљевском Концертгебау у Амстердаму и у Националној опери у Паризу. Као Леонора у Трубадуру одушевила је публику у Опери у Линцу, Националном театру у Манхајму, као и у Хрватском народном казалишту у Загребу.

Претходно је успешно учествовала на мајсторском течају Томаса Хемпсона и Мелани Динер у Вајблингену, који је завршен великим концертом са Штутгартском филхармонијом. Запажено је и њено учешће на Ускршњем фестивалу у Баден-Бадену уз Берлинску филхармонију и диригента Сајмона Ретла. На фестивалу у Салцбургу 2020. године певала је у новој продукцији Штраусове Електре. У спектакуларној продукцији Српског народног позоришта у Новом Саду дебитовала је као Аида 2021, а потом је с истом улогом наступила и у Државном позоришту у Линцу, тумачећи је у овом театру чак осамнаест пута.

У Народном позоришту у Београду успешно се представила и као Белинијева Норма, која јој је, поред неколико сјајних солистичких реситала у Новом Саду и Сомбору, донела и признање ревије Музика класика за најбољег женског извођача у 2022. Један од својих до сада најзапаженијих наступа остварила је у Театру комунале у Болоњи, где је, два пута узастопно испраћена овацијама, креирала лик Сенте у премијерној поставци Вагнеровог Холанђанина луталице, којим је фебруара ове године отворена оперска сезона у том угледном позоришту. Била је солисткиња и на концерту посвећеном 80. рођендану Еве Мартон у Будимпешти, а у јулу, на 40. издању фестивала Дани музике у Херцег Новом, сјајно је извела целовечерњи реситал оперских арија у част стогодишњице рођења Марије Калас.

 

Горан Јурић (бас) је солиста Државне опере Штутгарта. Од 2011. до 2017. био је солиста Баварске државне опере. Добитник је престижних награда на домаћим и међународним такмичењима. Певао је главне басовске улоге у позориштима и оперским кућама као што су Берлинска државна опера, Фирентинска опера (Opera di Firenze), Театар Реал у Мадриду, Канадска оперска компанија у Торонту, Ла Фениче у Венецији, Римска опера (Teatro dell’opera di Roma), Опера у Грацу, Театар Сан Карло у Напуљу, Хрватско народно казалиште у Осијеку, Хрватско народно казалиште у Загребу, као и  на Фестивалу у Брегенцу. 

Издвајају се улоге: Хајнрих Фоглер (Лоенгрин), Плутон (Орфеј), Сарастро (Чаробна фрула), Велики свештеник Бал (Набуко), Спарафучиле (Риголето), Комтур (Дон Ђовани), Колин (Боеми), Дон Фернандо (Фиделио), Осмино (Отмица из Сараја), Мојсије (Мојсије у Египту), Битеролф (Танхојзер), Титурел (Парсифал), Банко (Магбет), Ферандо (Трубадур), Тимур (Турандот), Бауер (Песме из Гуре), Оровезо (Норма), Рајмондо Бидебент (Лучија од Ламермура), Мендоза (Веридба у манастиру) и друге.

Сарађивао је с највећим диригентима данашњице: Зубином Мехтом, Рикардом Мутијем, Данијелом Баренбојмом, Кентом Наганом, Дејвидом Зинманом и бројним другим. Активан је певач барокне и савремене музике. Често је наступао с Хрватским барокним ансамблом, Хором Хрватске радио-телевизије и Ансамблом Кантус.

 

Јужнокорејски тенор Марио Баг је, након победе на Међународном музичком такмичењу у Монтреалу 2018. године, изабран за Линдеман програм за развој младих уметника, који је установила њујоршка Метрополитен опера. На сцени Метрополитена дебитује 2019. године у улози Првог стражара у Маснеовој опери „Манон”. Од тада наступа у Келнској опери, оперским кућама у Лисабону, Коруњи, Сеулу, Трсту и другим.

Делио је сцену са многим диригентима, међу којима су Јаник Незет-Сегуин, Кент Нагано, Теодорос Курендзис и Карина Канелакис. Његов главни репертоар обухвата Вердијев „Реквијем”, Бетовенову „Девету симфонију”, Бахов „Божићни ораторијум” и Хајдново „Стварање света”.

Поред прве награде на такмичењу у Монтреалу, добитник је и прве награде на Међународном музичком такмичењу „Краљица Соња“ у Ослу 2017. и Међународном музичком такмичењу у Алкаму (Италија) 2016. године. Дипломирао је на Корејском националном унивезитету уметности, а диплому мастера стекао је на Универзитету за музику и сценске уметности у Манхајму, под менторством проф. Снежане Стаменковић.  

 

Бојан Суђић је рођен у Београду, где је завршио дириговање на Факултету музичке уметности. Током студирања постаје апсолутни победник Југословенског такмичења музичких уметника у Загребу 1989. године, чиме добија и стипендију „Ловро фон Матачић”, коју због ратних дешавања није користио. Усавршавао сe код Отмара Свитнера у Бечу и Илје Мусина у Санкт Петерсбургу. Још као тинејџер постаје асистент диригента у Хору Радио-телевизије Београд, а неколико година касније и стални диригент Симфонијског оркестра и Хора Радио-телевизије Србије. Од 2006. је шеф диригент тих ансамбала, и са њима је остварио бројне наступе и трајне снимке, негујући широки репертоар од ренесансе све до савремених и премијерних дела, којима посвећујe посебну пажњу.

У каријери бележи и звања извршног и уметничког директора Музичке продукције РТС, резиденцијалног диригента Краљевске опере у Стокхолму, генералног музичког директора и шефа диригента Београдске опере, главног гостујућег диригента Београдске филхармоније и УНИМИ оркестра из Милана. Деценију дугу сарадњу остварио је са ОФУНАМ оркестром из Мексика и Црногорским симфонијским оркестром, а сарађивао је још и са преко 100 оркестара и хорских ансамбала у земљи и свету, попут Хелсиншке опере, Новосибирске, Хелсиншке и Словенске филхармоније, Симфонијских оркестара из Туркуа, Одензеа, Клагенфурта, Будимпеште, Сантјага, Порто Алегреа, Лисабона, Софијског радија и многих других.

Наступао је са највећим солистима данашњице: Најџел Кенеди, Максим Венгеров, Николај Лугански, Немања Радуловић, Стефан Миленковић, Шломо Минц, Миша Мајски, Вадим Рјепин, Дмитри Башкиров, Николаи Петров, Денис Мацујев, Пласидо Доминго, Анђела Георгију, Жељко Лучић.

Године 2006. постаје професор дириговања и оркестра на Факултету музичке уметности у Београду. Делује и као уметнички директор музичких фестивала (БЕМУС, Будва Град театар, Барски љетопис). Добитник је најзначајнијих домаћих награда и признања.

„Он је природан таленат са изузетним стилом и са једном од најлепших техника коју сам икада видео” (М . Лиљерос, „Хуфвудстадсбладет”, Хелсинки).

 

Хор Радио-телевизије Србије основан је 1939. године у оквиру Радио Београда. Први шеф-диригент, Милан Бајшански, усмерио је програмску стратегију у правцу афирмисања домаће музичке баштине, као и значајних остварења светске хорске литературе и вокално-инструменталних дела. Она је задржана све до данашњих дана, дефинишући уметничку биографију овог ансамбла дугу осам деценија. Рад Хора посебно су обележили су шефови-диригенти Боривоје Симић, Младен Јагушт, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић, са којим уметничка сарадња траје више од две деценије.

Кроз историју Хор је наступао са многим истакнутим диригентским именима и солистима. Учествовао је на свим значајним музичким фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, Енглеској, Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Италији, Грчкој, Русији и Швајцарској. Хор континуирано делује и у домену архивирања трајних звучних записа, који се чувају у Звучном архиву Радио Београда. Међу њима се посебно издаваја музика домаћих стваралаца, чиме овај ансамбл активно делује у правцу очувања и афирмације националне културне баштине.

Хор РТС добитник је многих признања, међу којима су „Октобарска награда града Београда“ (1982), „Златни беочуг“ (1989) за унапређење културе и уметности града Београда, „Златни беочуг“ (2007) за трајни допринос култури главног града, „Музика Класика“ за концерт године (2014) и „Сретењски орден трећег степена“, за постигнуте резултате у културним делатностима у 80 година рада (2019).

То је једини професионални ансамбл оваквог типа у Србији. Његов репертоар данас

обухвата најзначајнија дела хорске литературе, комплексне партитуре вокално- инструменталне и оперске музике, а негује и музику популарних жанрова. Овај ансамбл активно изводи и дела савремених иностраних и домаћих аутора, најчешће их премијерно интерпретирајући, а многа од њих су му управо и посвећена. Репертоар се и даље проширује у виду сарадње са другим ансамблима Музичке продукције, обогаћујући богату збирку Звучног архива новим, интерпретативно осавремењиним, снимцима. Широки дијапазон уметничких стремљења позиционирао је Хор РТС као реномирани хорски ансамбл, препознатљивог звука и извођачког угледа, који је активно присутан у српском музичком животу.

 

Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године, у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе. Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаијло Вукдраговић, задржана је и током више од осам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић, који је од 2005. па до данас његов шеф - диригент.

Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао je на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи, Африци и Азији. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука. За велике успехе у културној и уметничкој мисији Симфонијски оркестар РТС је добитник бројних значајних уметничких и државних награда и признања.

Симфонијски оркестар РТС данас је савремени ансамбл, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертантна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе, као и музика популарних жанрова. Активно је присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.

 

plakat 54. BEMUS

55 Бемус - ко је ко

 55. БЕМУС 2023.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

Одбор фестивала
Милан Лазовић, председник
Јелена Михаиловић, члан
Оља Џејкобс, члан
Јован Колунџија, члан
Милена Николић, члан

 

Уметнички директор
Бојан Суђић

 

Извршна продукција
ЦЕБЕФ
Центар београдских фестивала

 

В.д. директора
Дамир Хандановић

 

Секретар установе
Ана Маринковић

 

Продуцент
Јелена Јанковић-Бегуш

 

Уреднице програма
Јелена Јанковић-Бегуш, Милица Кадић

 

Организатори
Војислав Милин, Саша Ненадовић, Петар Алемпијевић, Ненад Адамовић

 

Комуникација са медијима
Јелена Васић

 

Маркетинг
Вања Вуксановић

 

Протокол

Јелена Лунић

 

Рачуноводство
Марина Василић, Катарина Радовановић, Данијела Ранђеловић, Александра Радоњић Лукић

 

Секретар
Маријана Станковић

 

Преводи
Ивана Шоботовић

 

Визуелно решење и дизајн
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

Продукција штампе

Дарија Андрић

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Светогорска бб
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 4039182
Email : info@cebef.rs

Линкови

facebook siv  youtube siv  instagram siv

Copyright © 2024 All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan