||||||||||||||||||||||| ||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||

 

Четвртак, 4. новембар 2021. године
Коларчева задужбина, 20.00 часова
Симфонијски оркестар Радио телевизије Србије
Бојан Суђић, диригент
Томас Хемпсон, баритон

Гости програма: Драгана Радаковић, сопран, Александра Јовановић, сопран, Хор Радио телевизије Србије

 

Цена улазнице је 3000 динара.

 

ПРОГРАМ:

 

Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791)

Увертира за оперу Тако чине све

Арија Гиљелма „Rivolgete a lui lo sguardo“ из опере Тако чине све
Томас Хемпсон

Дует Дон Ђованија и Церлине „Là ci darem la mano“ из опере Дон Ђовани
Томас Хемпсон, Александра Јовановић

Арија Грофа „Hai già vinta la causa“ из опере Фигарова женидба
Томас Хемпсон

 

Гаетано Доницети (1797–1848)
Каватина Норине „Quel guardo il cavaliere?“ из опере Дон Пасквале
Александра Јовановић

 

Ђузепе Верди (1813–1901)
„Spuntato ecco il dí d’esultanza“ из опере Дон Карлос
Хор РТС

Арија Дон Карлоса „Per me è giunto… io morrò“ из опере Дон Карлос
Томас Хемпсон

Арија Елизабете „Tu che le vanità“ из опере Дон Карлос
Драгана Радаковић

Увертира за оперу Магбет

Одломак из Велике сцене и дуета Леди Магбет и Магбета из првог чина опере Магбет
Томас Хемпсон, Драгана Радаковић

 

Ђакомо Пучини (1858–1924)
Арија Скарпије „Te Deum“ из опере Тоска
Томас Хемпсон, Хор РТС

 

Томас Хемпсон, најистакнутији баритон Америке, добитник је високих међународних признања за свој уметнички рад. Одавно је признат као један од најиновативнијих уметника нашег времена, са оперским репертоаром од преко 80 улога и дискографијом која обухвата више од 170 албума, већи број номинација и освојених Греми награда.

У сезони 2021/22, Томас Хемпсон поново наступа у улози дон Алфонса у Моцартовој опери „Тако чине све“ у Teatro del Maggio Musicale Fiorentino, под диригентском палицом Зубина Мехте, након прошлогодишњег тријумфалног дебија. Наступао је у улози Јана Вермера на светској премијери опере „Девојка са бисерном минђушом“ Стефана Вурта у Опери у Цириху. Хемпсон је тумачио насловну улогу у опери „Хадријан“ Руфуса Вејнрајта у Театру Реал у Мадриду. Значајни ангажмани укључују наступе са Филхармонијом у Ослу и виолончелисткињом Сол Габетом, са диригентом Клаусом Мекелом, затим наступе са оркестром Бечке академије, Филхармонијским оркестром из Софије, ансамблом Клангфорум из Беча, Националним оркестром из Лиона и Прашким симфонијским оркестром.

Хeмпсон се придружује бас-баритону Луки Пизаронију на програму No Tenors Allowed у Москви са Руским националним омладинским симфонијским оркестром, а на Музичком фестивалу у Турку наступиће са својим програмом Song of America. Његови наступи укључују реситале са оргуљама са Мартином Хеселбоком у Филхармонији у Дрездену, са Кристијаном Шмитом у дворани Тонхале у Цириху и реситал са Волфрамом Ригером у Alte Kirche Boswil.

Његови недавни концерти укључују отварање сезоне Филхармоније у Ослу у августу 2020. године са новим шефом-диригентом Клаусом Мекелом и пројектом “Song of America: A Celebration of Black Music” у коауторству са др Луиз Топин у оквиру Међународног музичког фестивала у Филхармонији на Лаби у Хамбургу. Хемпсон је наступао на Вербије фестивалу са виолинистом Данијелом Хоупом и пијанистом Волфрамом Ригером, а био је домаћин неколико мајсторских курсева са студентима са Академије Фестивала Вербије.

Томас Хемпсон је почасни професор филозофије на Универзитету у Хајделбергу и почасни члан Краљевске музичке академије у Лондону. Он је и првак Бечке државне опере и Витез уметности и књижевности Републике Француске. Године 2017, заједно са Волфрамом Ригером, добио је Медаљу Хуго Волф. Хемпсон је суоснивач и уметнички директор Певачке академије у Хајделбергу. Године 2003. основао је Hampsong Foundation, где користи уметност песме за промоцију међукултурног дијалога и разумевања.

 

Бојан Суђић, најистакнутије диригентско име у српској музици данашњице, већ више од једне деценије, од 2006. године, налази се на месту уметничког директора Музичке продукције РТС и шефа диригента реномираних ансамбала - Симфонијског оркестра РТС и Хора РТС. Исте године постао је и професор дириговања на Факултету музичке уметности у Београду и шеф диригент Симфонијског оркестра ове институције.

Од победе на Југословенском такмичењу у Загребу (касније такмичењу „Ловро фон Матачић“), 1989. године, професионална каријера маестра Бојана Суђића проширује се на Европу и Латинску Америку, где је остварио сарадњу са преко педесет оркестара и преко десет хорова. Поред Хелсиншке и Новосибирске филхармоније, Симфонијских оркестара из Одензеа, Туркуа, Клагенфурта, Хелсиншке опере и многих других еминентних ансамбала, Суђић је већ десет година стални гост диригент Црногорског симфонијског оркестра и „OFUNAM“-а из Мексика. Посебно је посвећен промоцији савремене музике. Дириговао је премијерна извођења бројних дела домаћих и светских композитора, од којих су му многа и посвећена.

Током пет година деловао је као резиденцијални диригент Краљевске опере у Стокхолму, где је дириговао више од 150 представа. У каријери бележи и звања шефа диригента и генералног музичког директора Опере Народног позоришта у Београду, као и госта диригента Београдске филхармоније. У сезони 2018/19, Бојан Суђић је именован за главног гостујућег диригента „UNIMI“ оркестра из Милана.

Сарађивао је са најистакнутијим светским уметницима, међу којима су Максим Венгеров, Вадим Рјепин, Најџел Кенеди, Иво Погорелић, Денис Мацујев, Николај Лугански, Мишел Бероф, Шломо Минц, Еманијел Паји, Жељко Лучић и други.

Симфонијски оркестар РТС један је од најрепрезентативнијих оркестарских ансамбала у Србији. Основан 1937. године, у оквиру Радио Београда, од самих почетака имао је профилисане уметничке правце деловања, усмерене ка афирмисању и неговању националне музичке баштине, али и капиталних дела светске литературе.

Оваква програмска политика, коју је утемељио први диригент, Михаило Вукдраговић, задржана је и током више од осам деценија дуге извођачке праксе, коју су својим радом обележили шефови-диригенти Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић, који је од 2005. па до данас његов уметнички директор.

Кроз историју, сарадњу са оркестром су остварили најзначајнији домаћи и инострани уметници, солисти и диригенти. Наступао je на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Европи, Африци и Азији. У Звучном архиву Радио Београда трајно је архивирано више стотина снимака, од којих су многи објављени на неколико десетина носача звука.
За велике успехе у културној и уметничкој мисији Симфонијски оркестар РТС је добитник бројних значајних уметничких и државних награда и признања.

 

Симфонијски оркестар РТС данас је савремени ансамбл, који делује у оквиру Музичке продукције РТС, и прати светске тенденције у интерпретацији музике. Његов репертоар обухвата значајна симфонијска, концертна и вокално-инструментална дела домаће и иностране литературе, као и музика популарних жанрова. Активно је присутан на концертним подијумима, у медијима и у оквиру значајних друштвених догађаја, позиционирајући се као престижни извођачки апарат спреман за највише уметничке домете.

 

Хор РТС основан је 1939. године у оквиру Радио Београда. Први шеф-диригент, Милан Бајшански, усмерио је програмску стратегију у правцу афирмисања домаће музичке баштине, као и значајних остварења светске хорске литературе и вокално-инструменталних дела. Она је задржана све до данашњих дана, дефинишући уметничку биографију овог ансамбла дугу осам деценија. Рад Хора посебно су обележили шефови-диригенти Боривоје Симић, Младен Јагушт, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић, са којим уметничка сарадња траје више од две деценије.

Кроз историју Хор је наступао са многим истакнутим диригентским именима и солистима. Учествовао је на свим значајним музичким фестивалима у Југославији и Србији, а остварио је и успешне турнеје по Пољској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Турској, Енглеској, Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Италији, Грчкој, Русији и Швајцарској.
Хор континуирано делује и у домену архивирања трајних звучних записа, који се чувају у Звучном архиву Радио Београда. Међу њима се посебно издаваја музика домаћих стваралаца, чиме овај ансамбл активно делује у правцу очувања и афирмације националне културне баштине.

 

Драгана Радаковић завршила је основне и магистарске студије на ФМУ у Београду и то два одсека, дириговање у класи Станка Шепића и соло-певање у класи Радмиле Бакочевић. Запослена је на ФМУ од 2000. године као асистент на катедри за дириговање, а од 2009. као доцент води предмет Оперски студио.

Још као студент наступала је са оркестром Београдске филхармоније и Cимфонијским оркестром РТС, затим са оркестром Опере Народног позоришта и Уметничким ансамблом ВС „Станислав Бинички“. Била је диригент и уметнички директор хора АКУД Лола, са којим је остварила преко 70 концерата у земљи и иностранству. Две сезоне била је диригент Оперског студија „Борислав Поповић“ при Народном позоришту. Дириговала је представе Риголето и оперу С. Биничког На уранку.

Као сопран остварила је велики број улога: Аида, Одабела, Абигаила, Леонора (Трубадур и Моћ судбине), Дездемона, Турандот, Тоска, Норма, Дона Ана, Музета, Розалинда, Силвија ….

Запажене успехе имала је у Сиднејској опери где је отпевала петнаест представа Турандот, а такође су значајни наступи на Интернационалном музичком фестивалу у Макау (Турандот), у Валенсији у Краљевској палати уметности, Државној опери у Будимпешти (Тоска), Националној Опери у Темишвару, Клужу, Букурешту, Јашију, као и на Интернационалним фестивалима у Сибијуу и Хунедоари. Издвајају се и наступи у Цанкарјевом дому у Љубљани, као и у Мариборској опери. Такође остварује улоге у ХНК Осијек, а концертну активност употпунили су наступи на фестивалима у Бургасу, Варни и Старој Загори. Остварила је плодну сарадњу са оперским кућама Београда и Новог Сада.

 

Александра Јовановић је сопран из Београда. У сезони 2018/19, дебитовала је на међународној оперској сцени у улози Краљице ноћи (Моцарт, Чаробна фрула) у Немачкој опери у Берлину, где је ангажована и током наредних сезона. Уследили су њени ангажмани у неким од најугледнијих европских оперских кућа, као што су: Бечка државна опера, Париска национална опера, михенски Гертнерплац театар, шпански Театар принципал де Палма, театри у Базелу и Висбадену, Дортмундска филхармонија и други.

Оперски деби је остварила 2013. године у Чаробној фрули, у продукцији Опере и театра Мадленијанум, на чију се сцену вратила и у улози Пепи Пленингер у оперети Бечка крв Јохана Штрауса II. Наступала је на сценама Народног позоришта у Београду и Српског народног позоришта у Новом Саду током неколико сезона.

Освојила је бројне награде на националним и међународним такмичењима, међу којима се истичу: Међународно музичко такмичење у Сеулу, у чије се финале пласирала као једина такмичарка из Европе, SWR Junge Opernstars, емитовано на немачкој телевизији SWR, Die Meistersinger von Nürnberg и Ada Sari Vocal Artistry Competition.

На Факултету музичке уметности у Београду завршила је основне и мастер студије музикологије и соло певања (у класи Анете Илић), а тренутно је на докторским студијама.

Са Симфонијским оркестром и Хором РТС отпочела је плодну сарадњу 2016. године, која укључује, између осталог, два Новогодишња концерта, солистичке наступе у Орфовој кантати Кармина Бурана (те и на манифестацији Ноћ музике на Стадиону Ташмајдан), у Реквијемима Фореа и Моцарта, Хајдновом ораторијуму Стварање света, као и премијерно извођење и снимање дела Језеро, за сопран и симфонијски оркестар, савременог композитора Божа Бановића.

 

plakat

53 Бемус - ко је ко

 53. БЕМУС 2021.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

Одбор фестивала
Милан Лазовић, председник
Јелена Јанковић-Бегуш, члан
Милица Кадић, члан
Иван Карл, члан
Јован Колунџија, члан

 

Уметнички директор
Бојан Суђић

 

Извршна продукција
ЦЕБЕФ
Центар београдских фестивала

 

В.д. директора
Дамир Хандановић

 

Секретар установе
Ана Бутрић

 

Продуцент
Јелена Јанковић-Бегуш

 

Уреднице програма
Јелена Јанковић-Бегуш, Милица Кадић

 

Организатори
Дарија Андрић, Александра Бакић, Војислав Милин, Саша Ненадовић

 

Комуникација са медијима
Јелена Васић

 

Маркетинг
Вања Вуксановић

 

Протокол

Јелена Лунић

 

Рачуноводство
Нела Кузмановић, Марина Василић, Катарина Радовановић, Данијела Ранђеловић

 

Правна подршка
Небојша Игњатовић

 

Секретар
Маријана Станковић

 

Визуелно решење и дизајн
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Светогорска бб
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 4039182
Email : info@cebef.rs

Линкови

facebook siv  youtube siv  instagram siv

© 2021 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan