Субота, 6. новембар 2021. године
Храм Св. Саве, 20.00 часова
Црквенa певачка дружина ''Бранко''
Сара Цинцаревић, диригент
Солисти:
Маријана Радосављевић, сопран
Даница Гостовић Ћирић, алт
протојереј Владица Савић, тенор
Андреј Цинцаревић, баритон
Програм:
Протојереј Димитриј Арзуманов (1963-2020)
Полијелејни псалам
Петар Иљич Чајковски (1840-1893)
Свјат Господ Бог наш, из Свеноћног бденија оп. 52
Николај Кедров (1871-1940)
Оче наш
Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914)
Тебе Бога хвалим
Jеромонах Исаија Србин (XV век)
Трисвета песма
Сергеј Васиљевич Рахмањинов (1873-1943)
Приидите поклонимсја, из Свеноћног бденија оп. 37
Сергеј Васиљевич Рахмањинов
Блажен муж (псалам 1), из Свеноћног бденија оп. 37
Напев манастира Симонопетра, текст Св. Нектарије Егински, аранжман Јаков Милутиновић
Марије Дјево Чистаја
Корнелије Станковић (1831-1865)
Јединородниј Сине, из Литургије Св. Јована Златоустог
Андреј Цинцаревић (1993)
Херувимска песма
Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914)
Опело у фис-молу
Владимир Милосављевић (1955)
Давидова молитва (псалам 86)
Петар Григоријевич Гончаров (1888- 1970)
Кресту Твојему
Павел Иванович Гребеншчиков, М. Васиљев
Васкршњи антифон
Црквена певачка дружина ''Бранко'' основана је 1887. године при Саборном храму Свете Тројице у Нишу. Хор добија име по Бранку Радичевићу, чувеном песнику српског романтизма. Из дуге и бурне историје хора издвајају се наступи хора између два светска рата по читавом Балкану, којима проноси славу српске хорске музике. У истом периоду хор је постао носилац ордена Светога Саве трећег степена, дуката краља Александра Карађорђевића и дружинске заставе краља Петра II Карађорђевића, док су неки од почасних чланова Дружине били и Стеван Стојановић Мокрањац, Станислав Бинички, Јосиф Маринковић, Алекса Шантић и Бранисалв Нушић. После Другог светског рата хор је дуже од 40 година био ван токова друштвеног живота, непрекидно истрајавајући у својој основној намени у виду појања на богослужењима. Деведесетих година прошлог века ансамбл је потпуно обновљен. Током последњих 30 година хор је наступао у Белорусији, Украјини, Русији, Бугарској, Словенији, Републици Српској, Хрватској, Црној Гори, Великој Британији, Луксембургу, Белгији и многим другим земљама. Добитник је многих награда и учесник многобројних фестивала, од којих су неки и „Међународни фестивал православног појања“ у Минску (Гран При), „Дани црквене музике“ у Хајновки (Гран При), „Мокрањчеви дани“ у Неготину (I место на Натпевавању на 40. „Мокрањчевим данима“), БЕМУС у Београду, НИМУС и „Интернационалне хорске свечаности“ у Нишу. Хор ''Бранко'' је учествовао на устоличењу два српска патријарха у Пећи – патријарха Павла и патријарха Иринеја. Добитници су Ордена Светог Саве првог степена, највишег одликовања Српске Православне Цркве. Од 2009. године, Црквена певачка дружина ''Бранко'' организује Међународни фестивал духовне музике ''Музички Едикт'' у Нишу, који се одржава бијенално и на коме је гостовало преко 150 ансамбала из читавог света.
Сара Цинцаревић рођена је у Призрену, у свештеничкој породици Тимотијевић. У истом граду стекла је основно музичко образовање. Већ као петнаестогодишња девојчица дириговала је дечјим хором православне цркве у Ђаковици. Музичко образовање наставља у Средњој музичкој школи „Мокрањац“у Београду. У том периоду дириговала је подмлатком Првог београдског певачког друштва. Од 1990. године налази се на челу Нишке црквене певачке дружине „Бранко“. Захваљујући њеном залагању и професионалном ауторитету хор „Бранко“ је не само ревитализован и подмлађен ученицима, студентима, интелектуалцима и уметницима, већ је у протеклим деценијама остварио изузетне резултате уз бројне запажене наступе у земљи и иностранству. Године 2008. Сара Цинцаревић одликована је орденом Св. Апостола Павла, митрополије Верије, Наусе и Камбаније Грчке Православне Цркве. У периоду од 2010. до 2013. године била је члан жирија међународног фестивала „Дани црквене музике“ у Хајновци (Пољска). Селектор је Међународног фестивала хорске духовне музике „Музички едикт“ у Нишу од његовог оснивања, дугогодишњи члан Савета „Интернационалних хорских свечаности“ у Нишу и Савета „Мокрањчевих дана“ у Неготину.
