ćirilica
latinica

Субота, 22. октобар у 19.30
Опера и театар „Мадленианум“
Стеван Христић – СУТОН, национална опера (1925)
Премијера реконструисане и употпуњене верзије са балетским чином
Либрето: Стеван Христић
Режија: НЕБОЈША БРАДИЋ
Диригент: ВЕСНА ШОУЦ
Кореографи: МАРИЈА ЈАНКОВИЋ, ИВАНКА ЛУКАТЕЛИ
Костимограф: МАРИНА МЕДЕНИЦА
Цене улазница: 1.400, 1.600 дин.

 

Солисти:  
Мара Никшина Бенеша, властелинка дубровачка, контраалт – НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ
Маде, Марина кћер, сопран – ДРАГАНА ПОПОВИЋ
Оре, Марина Кћер, сопран – БРАНИСЛАВА ПОДРУМАЦ
Павле, Марина кћер, сопран – ДУШИЦА БИЈЕЛИЋ / MИРЈАНА МАТИЋ
Лујо Ласић, поморски капетан, тенор – НЕНАД ЧИЧА
Ката, слушкиња код Маре, мецосопран – АЛЕКСАНДРА АНГЕЛОВ
Васо, трговац, баритон – АЛЕКСА ВАСИЋ
Сабо Шишков Прокуло, властелин дубровачки, тенор – ЉУБОМИР ПОПОВИЋ
Луцо Орсатов Волцо, властелин дубровачки, бас – МИОДРАГ МИША ЈОВАНОВИЋ

Солисти у балету: Ана Павловић-Пешић, Јован Веселиновић, Татјана Татић, Јовица Бегојев, Маја Стојаков, Дејан Коларов, Милена Огризовић, НиколаТомашевић

Балетски ансамбл
Оркестар МАДЛЕНИАНУМА, концертмајстор Весна Јансенс

 

Премијера опере српског композитора Стевана Христића, Сутон, у продукцији Опере и театра „Мадленианум“, носи одлике изузетног подухвата, који је трајао пуне две године. У том периоду, захваљујући напорима Музиколошког друштва Србије, урађен је препис и редакција партитуре, као и клавирског извода ове опере, која је у Београду последњи пут изведена још 1954. године, у Народном позоришту.
Сутон је камерна опера, без хора, и друго је оперско дело српског композитора које је доживело сценско извођење у Београду (прво је било На уранку Станислава Биничког). Опера је написана 1923, а премијерно изведена 1925. године.
Овом приликом, први пут ће бити сценски изведен балетски дивертисман, који је Христић написао током 1953. и 1954. године. Овај балетски „чин“ се дуго сматрао изгубљеним – од њега је свих ових година постојао само снимак у Фонотеци Радио Београда. Једина два извођења опере Сутон у новије време, у Српском народном позоришту у Новом Саду, 1994. и 2001. године, била су без балетског чина.
Опера Сутон Стевана Христића, његова једина довршена опера, заступа посебну естетску позицију у историји српске сценске музике, здружујући искуства веристичке музичке драме и елементе импресионистичког музичког језика. Реч је о једној од најбољих српских опера уопште, из пера једног од најистакнутијих композитора у времену после Стевана Мокрањца.  
Око ове опере преплеле су се судбине и имена тројице академика, Стевана Христића, Ива Војновића – будући да је Сутон средишњи део његове Дубровачке трилогије – и Јована Дучића, чија је песма Снови саставни део партитуре и послужила је за једну од водећих арија.

 

stevan hristic 01Стеван Христић рођен је у Београду 1885. године. Школовао се на чувеном Лајпцишком конзерваторијуму. Пре Првог светског рата боравио је и у Москви, Паризу и Риму. Упознат са музичко-стилским тенденцијама међуратне Европе, и ослањајући се на традицију српског музичког романтизма и националне боје, створио је посебан музички језик који је био мешавина фолклорних, касноромантичарских, импресионистичких елемената, због чега је његова музика била блиска и широј публици. Најзначајније композиције Стевана Христића су балет Охридска легенда, ораторијум Васкрсење, опера Сутон и Опело у бе-молу.
Његов најзначајнији допринос развоју културног живота Србије било је оснивање и вођење Београдске филхармоније. Такође је био управник Београдске опере у периоду од 1924. до 1935. године. Био је један је од оснивача и првих професора Музичке академије (данас Факултета музичке уметности) 1937. године, а неко време је био и њен ректор.
Након Другог светског рата, учествује у оснивању Удружења композитора Србије. Био је један од његових првих председника, а и први председник Савеза композитора Југославије. Преминуо је у Београду 1958. године.

48 bemus desno

48 Бемус - ко је ко

 48. БЕМУС 2016.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

 Одбор фестивала
Смиљка Исаковић
Марина Стефановић
Јован Колунџија
Братислав Петковић
Милош Павловић

 

Уметнички директор
Светислав Божић

 

Извршна продукција
ЦЕБЕФ
Центар београдских фестивала

 

В.д. директора
Наташа Илић

 

Уреднице програма
Јелена Јанковић
Милица Кадић

 

Извршни продицент

Жељка Лакићевић

 

Организатори
Мирјана Панић
Петар Алемпијевић

 

Арт менаџер
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

PR
Јелена Лакићевић

 

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Светогорска бб
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 4039182
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search