Субота, 22. октобар у 19.30
Опера и театар „Мадленианум“
Стеван Христић – СУТОН, национална опера (1925)
Премијера реконструисане и употпуњене верзије са балетским чином
Либрето: Стеван Христић
Режија: НЕБОЈША БРАДИЋ
Диригент: ВЕСНА ШОУЦ
Кореографи: МАРИЈА ЈАНКОВИЋ, ИВАНКА ЛУКАТЕЛИ
Костимограф: МАРИНА МЕДЕНИЦА
Цене улазница: 1.400, 1.600 дин.

Солисти:
Мара Никшина Бенеша, властелинка дубровачка, контраалт – НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ
Маде, Марина кћер, сопран – ДРАГАНА ПОПОВИЋ
Оре, Марина Кћер, сопран – БРАНИСЛАВА ПОДРУМАЦ
Павле, Марина кћер, сопран – ДУШИЦА БИЈЕЛИЋ / MИРЈАНА МАТИЋ
Лујо Ласић, поморски капетан, тенор – НЕНАД ЧИЧА
Ката, слушкиња код Маре, мецосопран – АЛЕКСАНДРА АНГЕЛОВ
Васо, трговац, баритон – АЛЕКСА ВАСИЋ
Сабо Шишков Прокуло, властелин дубровачки, тенор – ЉУБОМИР ПОПОВИЋ
Луцо Орсатов Волцо, властелин дубровачки, бас – МИОДРАГ МИША ЈОВАНОВИЋ

Солисти у балету: Ана Павловић-Пешић, Јован Веселиновић, Татјана Татић, Јовица Бегојев, Маја Стојаков, Дејан Коларов, Милена Огризовић, НиколаТомашевић

Балетски ансамбл
Оркестар МАДЛЕНИАНУМА, концертмајстор Весна Јансенс

Премијера опере српског композитора Стевана Христића, Сутон, у продукцији Опере и театра „Мадленианум“, носи одлике изузетног подухвата, који је трајао пуне две године. У том периоду, захваљујући напорима Музиколошког друштва Србије, урађен је препис и редакција партитуре, као и клавирског извода ове опере, која је у Београду последњи пут изведена још 1954. године, у Народном позоришту.
Сутон је камерна опера, без хора, и друго је оперско дело српског композитора које је доживело сценско извођење у Београду (прво је било На уранку Станислава Биничког). Опера је написана 1923, а премијерно изведена 1925. године.
Овом приликом, први пут ће бити сценски изведен балетски дивертисман, који је Христић написао током 1953. и 1954. године. Овај балетски „чин“ се дуго сматрао изгубљеним – од њега је свих ових година постојао само снимак у Фонотеци Радио Београда. Једина два извођења опере Сутон у новије време, у Српском народном позоришту у Новом Саду, 1994. и 2001. године, била су без балетског чина.
Опера Сутон Стевана Христића, његова једина довршена опера, заступа посебну естетску позицију у историји српске сценске музике, здружујући искуства веристичке музичке драме и елементе импресионистичког музичког језика. Реч је о једној од најбољих српских опера уопште, из пера једног од најистакнутијих композитора у времену после Стевана Мокрањца.
Око ове опере преплеле су се судбине и имена тројице академика, Стевана Христића, Ива Војновића – будући да је Сутон средишњи део његове Дубровачке трилогије – и Јована Дучића, чија је песма Снови саставни део партитуре и послужила је за једну од водећих арија.

Стеван Христић рођен је у Београду 1885. године. Школовао се на чувеном Лајпцишком конзерваторијуму. Пре Првог светског рата боравио је и у Москви, Паризу и Риму. Упознат са музичко-стилским тенденцијама међуратне Европе, и ослањајући се на традицију српског музичког романтизма и националне боје, створио је посебан музички језик који је био мешавина фолклорних, касноромантичарских, импресионистичких елемената, због чега је његова музика била блиска и широј публици. Најзначајније композиције Стевана Христића су балет Охридска легенда, ораторијум Васкрсење, опера Сутон и Опело у бе-молу.
Његов најзначајнији допринос развоју културног живота Србије било је оснивање и вођење Београдске филхармоније. Такође је био управник Београдске опере у периоду од 1924. до 1935. године. Био је један је од оснивача и првих професора Музичке академије (данас Факултета музичке уметности) 1937. године, а неко време је био и њен ректор.
Након Другог светског рата, учествује у оснивању Удружења композитора Србије. Био је један од његових првих председника, а и први председник Савеза композитора Југославије. Преминуо је у Београду 1958. године.