ćirilica latinica

zaharovaНародна уметница Русије, лауреат Државне награде Русије, примабалерина Бољшоj театра Русије, звезда миланске Скале, Светлана Захарова рођена је у Луцку (Украјина). Као десетогодишња девојчица примљена је на Кијевски кореографски институт. Завршивши шест разреда у класи Валерије Сулегине, учествовала је на Међународном такмичењу младих играча Ваганова у Санкт Петербургу где је била најмлађа балерина. Тада је, као петнаестогодишњакиња, заузела друго место, поклекнувши једино пред дипломцима Академије Ваганова. По завршетку такмичења понуђено јој је да, уместо у другу, пређе у завршну годину Академије Ваганова у Санкт Петербургу, што је био јединствен случај у историји ове школе. Захарова је одмах скренула пажњу на себе и после пола године добила понуду да одигра солистичку тачку у балету Дон Кихот на сцени Маријинског театра. На завршној години, у класи Елене Јевтејевне, одлично је савладала једну од најзахтевнијих класичних улога – Краљице Дријада (Дон Кихот). Тако се уздизала млада звезда руског балета Светлана Захарова која је, наравно, одмах по завршетку Академије Ваганова била примљена у легендарну трупу.
Таленат Светлане Захарове запазила је истакнути педагог Маријинског театра, некада славна балерина, Олга Мојсејева. Под њеним уметничким руководством Захарова је дебитовала у представи Бахчисарајска фонтана у улози Марије. Затим су следиле улоге Гулнара у балету Гусар, мазурка и седми валцер у Шопенијани. Али највећи успех у почетном периоду постигла је у улози Жизелe у истоименом балету. То је било дебитантско ремек-дело најмлађе плесачице у захтевном комаду. Публика и критичари су се веома заинтересовали за њу, након чега је уследио позив Владимира Васиљева да пређе у Москву у Бољшој театар.
Потврдивши се у првом балетском репертоару, у осамнаестој години јој се и званично признаје ранг примабалерине. Наставља са радом у Маријинском театру, богатећи свој репертоар класичним и савременим представама. Издвајају се улоге у балетима Успавана лепотица, Лабудово језеро, Бајадера, Дон Кихот. Паралелно су се одигравале премијере балета Жоржа Баланшина у којима је Захарова добијала водеће улоге и с успехом изводила Па-Де-Де уз музику Чајковског, солистичке партије у балетима Аполон, Серенада, Симфонија у Де дуру и Драгуљи. Сусрет младе балерине са кореографом Џоном Нојмајером у балету Онда и сада открио је Захарову као ултрасавремену плесачицу, која влада свим стиловима и правцима игре.
Истовремено почиње и њена светска слава. Свој први инострани уговор потписује у 2001. години са Париском опером, за представу Бајадера. Овај важан догађај се одиграо после тринаестогодишње „гвоздене завесе“. И први пут после тако дуге паузе, балерина из Русије добија могућност да изађе на прослављену сцену главног града Француске.
Захарова наступа у целом свету: Метрополитен опера у Њујорку, лондонски Ковент гарден, Колон театар у Буенос Ајресу, Баварска опера у Минхену, театар Сан Карло у Напуљу, Бечка опера, Национални театар у Токију, сцене многих градова Европе, Азије, Аустралије и Јужне Америке. Театар Ла Скала закључује са њом стални уговор и добија звање примабалерине асолуте. Први пут у историји овог великог позоришта једном уметнику из Русије је указана ова част. Њене улоге у балетима Лабудово језеро, Бајадера и Жизела забележене су на DVD-ју.
У трупу Бољшој театра прелази 2003. године. Њен стални инструктор је позната балерина Људмила Семењака. Ангажман Захарове у Бољшоју започео је премијером балета Фараонова кћи у режији познатог кореографа Пјера Лакота. Снимак представе је објављен на DVD-ју. У Бољшоју, Захарова постепено осваја читав класични репертоар, у представама које поставља велики кореограф данашњице Јуриј Григорович.
Захарова у исто време представља и јединствену и универзалну балерину класичне баштине, демонстрирајући своје мајсторство у Русији и у целом свету. Не заустављајући се на постигнутом успеху, проширује свој богати репартоар савременим нумерама и представама. Храбро експериментише и користи савремене техничке могућности.
Године 2006. Светлана Захарова постаје чланица Савета за културу и уметност председника Русије.
Године 2007. добија Државну награду Русије за талентовано оживљавање сценских ликова и развој велике традиције руског балета.
Од 2008-2012. године прослављена балерина је била посланик Државне думе.
Као истакнутом представнику руске културе, 2014. године, припала јој је част да учествује на отварању Зимских олимпијских игара у Сочију.
Међу бројним наградама издваја се Међународна награда Benois de la dance која јој је два пута додељена (2005. и 2015.).

bogorad-mАлексеј Богорад је млади резиденцијални диригент у успону чувеног Бољшој театра. Његова победа на Међународном такмичењу диригената Ловро фон Матачић у Загребу 2011. избацила га је у сами врх данашње генарације европских диригентских талената.

Рођен у породици музичара, маестро Богорад је почео да се бави музиком од најранијег детињства. После завршетка престижне московске Централне музичке школе, првобитно је студирао кларинет, а потом дириговање код Генадија Рождественског на Московском државном конзевраторијуму. Године 2009. је завршио студије дириговања са највишим оценама, укључујући и мајсторске курсеве код Михаила Јуровског и Колина Метерса.

Године 2010, Богорад је добио стипендију Америчке академије за дириговање на Музичком фестивалу у Аспену којим руководи Роберт Спано. Исте године освојио је Другу награду и специјално признање Украјинског националног симфонијског оркестра на Међународном такмичењу диригената Стефан Турчак у Кијеву. Такође, Владимир Јуровски га је одабрао за асистента диригента Државног симфонијског оркестра Светланов.

Као искусан соло кларинетиста и камерни музичар, Богорад је био солиста Оркестра Бољшој театра од 2007. до 2011. Поред тога, био је солиста Руског националног оркестра Михаил Плетњов од 2001. до 2012.

Препознат по свом мајсторском дириговању представа опере и балета, маестро Богорад покрива широку лепезу репертоара у Бољшоју. До сада је дириговао опере Руслан и Људмила (Глинка), Мајска ноћ и Царска невеста (Корсаков), Јоланта, Евгеније Оњегин, Пикова дама (Чајковски), Огњени анђео (Прокофјев), Дон Ђовани (Моцарт), Летећи Холанђанин (Вагнер), Боеми, Мадам Батерфлај, Тоска (Пучини), Дете и чаролија (Равел), Воцек (Берг). Његов балетски репертоар обухвата следећа дела: Жизела, Лабудово језеро, Успавана лепотица, Крцко орашчић, Рајмонда, Пепељуга, Дон Кихот, Бајадера, Драгуљи и друга.

Са Симфонијским оркестром Чајковски Богорад је снимио двоструки ЦД класичне балетске музике у издању куће Columbia Records. Наступао је са уметницима као што су Наталија Гутман, Албина Шагимуратова и Светлана Захарова. Предводио је бројне продукције Бољшој театра укључујући Марко Спада Обера коју је много пута емитовао BelAir Classiques. Наступа и као гост диригент у бројним руским оперским кућама и симфонијским оркестрима укључујући Руски национални оркестар, Академски симфонијски оркестар Санкт Петербурга, Опера из Перма и други. Заменио је Валерија Гергијева на наступу са Оркестром Маријинског театра током самита Г20. Недавно је дебитовао и у Националном позоришту у Прагу, са Арктичком филхармонијом у Норвешкој и Симфонијским оркестром Оита у Јапану, као и Театру Сан Карло. Дириговао је финалима пијанистичког дела XV Међународном такмичења Чајковски.

lobuhin-mРођен у Санкт Петербургу, Михаил Лобухин је похађао Балетску академију Ваганова у родном граду. Дипломирао је 2002. године са највишим оценама у класи Бориса Брегвадзеа и исте године је постао члан балета Маријинског театра. У овом позоришту остварио је бројне солистичке улоге, од којих се издвајају Солор (Бајадера), Базилио (Дон Кихот), Ромео (Ромео и Јулија), насловне улоге у балетима Аполон и Блудни син, Дафнис (Дафнис и Клое), Господин Журден (Грађанин племић), Принц (Пепељуга), Иван (Коњић Грбоњић, или Царска невеста) итд. Са балетском трупом Маријинског театра био је на турнејама у Немачкој, Француској, Великој Британији, Холандији, САД, Кини и Јапану.
Јануара 2010. придружио се Балету Бољшој театра, где ради са педагозима Михаилом Лавровским и Валеријем Лагуновим. Већ од прве сезоне у Бољшоју остварује водеће улоге међу којима су Базилио (Дон Кихот), Тебалд (Ромео и Јулија), Солор (Бајадера), Спартак у истоименом балету, Конрад (Гусар) итд.
Лобухин је редовни учесник пројекта Руске сезоне у 21. веку, који је замишљен да обнови чувене балетске поставке Сергеја Дјагиљева са почетка 20. века. Марта 2011. године био је солиста у премијерном извођењу Половецких игара А. Бородина у Театру де Шанзелизе у Паризу. http://www.liepa.ru/en/projects/les-saisons-russes-xxi/

tihomirova-mАна Тихомирова је рођена у Москви. Године 2005. дипломирала је на Московској државној кореографској академији у класи Наталије Архипове и придружила се Балету Бољшој театра. Вежбала је под вођством Марине Кондрaтjеве. Сада је њен ментор Надежда Грачева. Почетак њене професионалне каријере обележиле су мање улоге у балетима Силфида, Жизела, Дон Кихот, Крцко Oрашчић, Пепељуга, Бајадера, Лабудово језеро, да би од 2008. почела да осваја солистички репертоар. Поред улога у балетима Петрушка и Рајмонда, остварила је и главну улогу у балету Дон Кихот (Китри) у Државном музичком позоришту у Ростову на Дону.

47 bemus desno

47. Бемус - ко је ко

 47. БЕМУС 2015.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

 Одбор фестивала
Смиљка Исаковић
Марина Стефановић
Јован Колунџија
Братислав Петковић
Милош Павловић

 

Уметнички директор
Светислав Божић

 

Извршна продукција
ЦЕБЕФ
Центар београдских фестивала

 

В.д. директора
Милан Лазовић

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Адреса:
Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search