Понедељак, 15. октобар, Битеф Театар, 22.00
КОНЛОН НЕНКЕРОУ
100 година од рођења композитора
НАДА КОЛУНЏИЈА, клавир
ВОЛФГАНГ ХАЈСИГ, фонола
НЕБОЈША ДУГАЛИЋ, глумац
Концепт: Драгана Стојановић Новичић
Видео рад: Милан Поповић
Програм у оквиру међународног онлине симпозијума
www.conlonnancarrow.org (од 27. 09. до 27. 10. 2012)

Godina 2012. širom sveta obeležava se ne samo kao stogodišnjica rođenja inovativnog američkog stvaraoca Džona Kejdža (1912-1992), već i kao istovetni jubilej kompozitora koga je Kejdž poznavao i posebno cenio – Konlona Nenkeroua (1912-1997). Najpre američki, a od 1956. godine meksički državljanin, Konlon Nenkerou je u pravom smislu reči bio specijalista u svojoj struci: najveći deo njegovog opusa čine studije koje je napisao za samo jedan instrument – mehanički klavir. Nenkerou je tokom 40-ih godina 20. veka rešio da se posveti pisanju za ovaj mehanički instrument, smatrajući da će, kao autor, potpuno preuzeti kontrolu ne samo nad strukturom i konceptom dela, već i nad svakim njegovim pojedinačnim izvođenjem. Iako je još pre II svetskog rata izgledalo da mehanički klavir – kao medij za koji se, pogotovo u domenu klasične muzike, više nije nazirala velika perspektiva – krupnim koracima odlazi u istoriju, Nenkerou je upravo u ovom mediju ostvario bogato iznijansiran opus koji je inspirisao i druge autore da uvide mogućnosti koje mehanički klavir pruža. Nenkerou je svojim delom pokazao da naoko relativno skroman i ograničen stvaralački medij može da dobije nove dimenzije zahvaljujući bravuroznom individualnom umetničkom angažmanu. Američki kompozitor i teoretičar muzike Džejms Teni (1934-2006) smatrao je da je, zahvaljujući dometima ostvarenim u svojim delima, Nenkerou omogućio da zapadna kultura više nikada ne izgubi interesovanje za mehanički klavir. U kompozitorovim etidama za mehanički klavir pronalazimo čitav spektar kompozicionih rešenja, od kojih su najzastupljenija ona koja se oslanjaju na različite tipove polifonog rada. Ova dela su do izvesne mere i odbljesci različitih muzičkih svetova koje je kompozitor proučavao i cenio: tu se, kao u nekom uskovitlanom jezgru, ukrštaju Johan Sebastijan Bah (1685-1750), Igor Stravinski (1882-1971), Đerđ Ligeti (1923-2006), Art Tejtam (1909-1956)... I u ovim, kao i u kompozicijama za klasične instrumente, koje je uglavnom pisao na početku i pri kraju karijere, Nenkerou gotovo uvek ostvaruje visok stepen viruoziteta, što daje poseban bljesak njegovim delima.
Kroz beogradski performans koji se priređuje u čast Konlona Nenkeroua, otkrivaju se različiti aspekti kompozitorovog profesionalnog delovanja, ali i njegovog privatnog života. Nenkerouov životni put obeležilo je nekoliko hrabrih poteza, a odvažnost ovog inače skromnog i povučenog čoveka, prenela se i na njegove umetničke korake. Kao pripadnik Bataljona „Abraham Linkoln”, formiranog u okviru Internacionalne brigade, obreo se u španskom građanskom ratu (1937-1938). Kada je, ubrzo po povratku iz Španije, prestao da veruje u to da će mu SAD ikada oprostiti komunističku orijentaciju, rešio je da se preseli u Meksiko (1940). Tu je, u osami, uglavnom pisao za mehanički klavir, ne očekujući da će dobiti priliku da ostvari veliku i značajnu karijeru, ali i stalno sumnjajući u ono što radi. Tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, muzički krugovi SAD i Evrope postepeno počinju da se upoznaju sa Nenkerouovim stvaralaštvom i da, posledično, uviđaju da u Meksiko Sitiju živi i stvara jedan od najinteresantnijih savremenih kompozitora. Otada se Nenkerouova dela sve više izvode, štampaju, snimaju, razmatraju, pa i transkribuju za različite sastave.
Tek otkrivši Nenkerouov opus, proslavljeni kompozitor Đerđ Ligeti je 1980. godine napisao: “Nenkerou je sinteza američke tradicije, polifonije Baha i elegancije Stravinskog, pa čak i mnogo više: on je najbolji kompozitor druge polovine ovoga veka.”
Dragana Stojanović-Novičić

Више из ове категорије « Гудачи Св. Ђорђа ЛП дуо »

44 desno

44. Бемус - ко је ко

 44. БЕМУС 2012.
Оснивач Град Београд
Секретаријат за културу

 

 Одбор фестивала
Ivana Avžner
Jadranka Jovanović
Goran Pitić
Boško Radojković
Maja Rajković

 

Уметнички директор
Зоран Ерић

 

Извршна продукција
ЈУГОКОНЦЕРТ

 

В.д. директора
Бошко Радојковић

 

Извршни директор Бемуса
Биљана Здравковић

 

Уреднице програма
Весна Кабиљо
Јелена Јанковић
Милица Кадић

 

Извршни продицент

Жељка Лакићевић
Маја Сомборац

 

Организатори
Мирјана Панић
Петар Алемпијевић

 

Арт менаџер
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

Визуелни идентитет
Hominid studio

 

PR
Јелена Лакићевић

 

Рачуноводство
Томислав Божовић
Весна Николић
Маријана Станковић

 

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Адреса:
Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search