ćirilica latinica

Понедељак, 18. октобар у 18.00
Свечана сала Скупштина града Београда
СТОГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА КОМПОЗИТОРА
ВОЈИСЛАВА ВУЧКОВИЋА (1910-1942-2010)

 

"Војислав Вучковић и његово доба"

 

Програм:

Вучковић: Перон, свита за клавир
Шулхоф: Дивертименто, за дувачки трио
П. Хас: Седам песама у народном духу, за сопран и клавир, оп.18
Вучковић: Гудачки квартет
Шулхоф: Нити, за флауту, виолу и виолончело
Шулхоф: Успаванка, за сопран, флауту, виолу и виолончело
Вучковић: Мала свита, за клавир
Вучковић: Две песме, за сопран и дувачки трио
Улман: Трећи гудачки квартет, оп. 46

 

Анета Илић, сопран; Милош Вељковић, клавир;
Мирјана Нешковић, виолина; Душица Младеновић, виолина;
Јожеф Бисак, виола; Дејан Божић, виолончело;
Неда Арсенијевић, флаута; Борислав Чичовачки, обоа;
Александар Тасић, кларинет; Иван Јотић, фагот

- Слободан улаз -

 

vuckovic

ВОЈИСЛАВ ВУЧКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА
У српској музици Војиславу Вучковићу, који је рођен на данашњи дан, 18. октобра, пре сто година у Пироту, припада сасвим уникатно место. За само тридесет две године живота Вучковић је остварио значајну уметничку каријеру: био је један од главних представника српске међуратне музичке авангарде и уједно први који се ње одрекао, а активно је деловао и као диригент, музиколог, критичар и организатор концерата. Ток историје наше земље обезбедио му је, међутим, много дужу славу: он је био најзначајнији музичар, комуниста, који је погинуо у Другом светском рату. Све његове сачуване (и недовршених) композиције извођене су и снимане, а већи део опуса је и штампан. Са падом комунистичке идеологије престала је глорификација његове личности и музике, да би данас, осим назива једне од најугледнијих музичких школа, једног пијанистичког меморијала и једне мале улице на Сењаку, име Војислава Вучковића преживело само у његовим клавирским минијатурама. Сва остала дела не само да су заборављена, него никада нису непристрасно анализирана и вреднована. Ипак, његов опус, настао током само 15 година, означава и антиципира битне фазе развоја српске музике не само у време његовог живота, него и читаву деценију дуже. Његова прва клавирска свита, данас позната под називом Перон, стилски се надовезује на импресионистичке тежње у српској музици, због чега и носи посвету Милоју Милојевићу. Током студија у Прагу, у класама Рудолфа Карела и Јозефа Сука, Вучковић се страсно занимао за атоналност, тако да неке његове композиције, као што су Гудачки квартет, Мала свита, Две песме и Прва симфонија, припадају том виду музичког експресионизма. Под утицајем комунистичке идеологије Вучковић је 1940. године спровео радикалну промену своје стваралачке естетике, окрећући се класичној тоналности и народној музици, па је током две године компоновао неколико опсежних симфонијских и вокално-инструменталних дела од којих су нека остала недовршена. Гестаповци су га убили 25. децембра 1942. године.
Управо тај трагичан крај повезује Вучковића са тзв. изгубљеном генерацијом чешких композитора, његових колега и пријатеља, који су страдали од нацистичког режима. Најпроминентнији од њих, Ервин Шулхоф, успео је да током кратког живота оствари велики и разноврсни опус. Његова музичка радозналост нагнала га је да истражује подручја од атоналности до џеза и народне музике, а био је занет идејама дадаизма и соцреализма. Захваљујући великој музикалности и неконвенционалности израза, Шулхоф је данас често извођен композитор. Вучковић га је упознао на ИСЦМ-фестивалу, 1930. године у Бечу и касније је писао о његовим композицијама. Виктора Улмана, еминентног представника те генерације, блиског Берговој естетици и значајног по својим операма, вокалној музици и клавирским сонатама, Вучковић је познавао из Прага. Улманов Други гудачки квартет и Вучковићеве Две песме биле су на програму ИСЦМ-фестивала у Лондону, 1938. године, и Вучковић је врло похвално писао о том Улмановом делу. Познанство Вучковића и Павела Хаса, једног од најталентованијих композитора своје генерације, потиче такође из Прага. Павел Хас, једини Јаначеков студент композиције, од којег је наследио љубав према народној музици, истицао се посебном мелодијском и хармонском инвенцијом, што је касније обезбедило популарност његових камерних и вокалних дела. Сви су они настрадали у нацистичким концентрационим логорима: Ервин Шулхоф је умро у логору Вилцбург, а Виктор Улман и Павел Хас су, заједно са другим композиторима, неколико година били заточени у логору Терезин (где је Улман компоновао оперу “Цар Атлантиде” и Трећи гудачки квартет) и убијени су Аушвицу, 18. октобра (!) 1944. године.

 

Борислав Чичовачки

42 bemus desno

42. Бемус - Ko je ko

42. БЕМУС
Београдске музичке свечаности

 

Оснивач: Град Београд (Секретаријат за културу)

 

Одбор фестивала:
Ивана Авжнер, председница
Јадранка Јовановић
Горан Питић
Маја Рајковић
Биљана Здравковић

 

Уметнички директор
Сретен Крстић

 

Извршна продукција
ЈУГОКОНЦЕРТ

 

Директор
Биљана Здравковић

 

Уреднице
Весна Кабиљо
Јелена Јанковић
Милица Кадић

 

Извршни продуценти
Жељка Лакићевић
Маја Сомборац

 

Организатори
Мирјана Панић
Петар Алемпијевић

 

Арт менаџер
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

PR Manager
Јелена Лакићевић

 

Рачуноводство
Јелена Павловић
Весна Николић

 

Општа служба
Маријана Станковић


logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Адреса:
Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search