ćirilica latinica

Недеља, 17. октобар у 20.00
Коларчева задужбина
КРАЉЕВСКИ ГУДАЧИ
Уметнички руководилац Сретен Крстић
ВОКАЛНИ АНСАМБЛ ОКТОИХ
Диригент Александар Саша Спасић
Анета Илић, сопран
Марија Митић, сопран
Ива Профаца, мецосопран
Жак Радинсон, тенор
Ненад Јаковљевић, бас
Васа Стајкић, бас-баритон
Перголези: Missa Romana 
Стравински: Пулчинела свита, за оркестар и гудачки квинтет, ревидирана верзија из 1949. године
Цене улазница: 400, 600, 800 динара

 

giovanni_battista_pergolesi

 

Међу девет миса које се приписују Ђованију Батисти Перголезију (1710-1736), само су две аутентичне: Миса у Д-дуру и Миса у Ф-дуру (позната под називом Миса Романа). Иако није досегла исту славу као, на пример, Стабат матер, Мису у Ф дуру поједини критичари сматрају за Перголезијево најважније духовно дело за солисте, хор и оркестар. Крусандер је лично изјавио да „Kyrie“ треба уврстити међу највећа ремек-дела, а пишући о првом ставу „Gloria“ у Allgemeine Musikalische Zeitung (у Лајпцигу, 1882. године), упоредио га је са „Алелујом“ из Хендловог ораторијума Месија. Можда је сумња у аутентичност овог дела допринела томе да оно остане у сенци других Перголезијевих композиција.
Пошто рукопис више не постоји, актуелно издање је засновано на копији коју је напуљски адвокат и музичар Ђузепе Сигисмондо (1730-1826) урадио за своје лично проучавање 1774-75. године. Партитура се чува у библиотеци Конзерваторијума Сан Пјетро а Мајела у Напуљу.
Атрибут „Романа“ је додат у скорије време, али се односи на извођење у Риму за Перголезијевог живота, 1734. године. О том догађају сачуван је извештај писца савременика, витеза Леона Геција, који је за ову композицију написао да је „духовна и врло необична…“ („Memorie de Cavalier Leone Ghezzi“, Рим, Библиотека Казанатензе).

У пролеће 1919. године, Сергеј Ђагиљев, импресарио који је у сарадњи са Игором Стравинским (1882-1970) остварио успехе балетима Посвећење пролећа, Жар птица и Петрушка, предложио је овом композитору да напише балет заснован на музици Перголезија.
„Пулчинела“ је представљала значајну прекретницу у каријери Стравинског јер је њоме започео тзв. неокласични период у његовом стваралаштву, који ће бити његов стваралачки проседе наредних неколико деценија. За разлику од ранијих балета који се одликују великим оркестарским ансамблом и иновативним ритмовима, Пулчинела је релативно једноставна и сведена, а извођачки корпус је сведен на 33 инструменталиста и 3 вокална солиста.
Иако је Стравински преузео Перголезијеве мелодијске и басовске линије са врло мало измена, успео је да дâ музици лични печат захваљујући савременим хармонским решењима и повременим ритмичким модификацијама.
Прва продукција (за коју је костиме и сценографију урадио Пикасо) постигла је велики успех. Стравински је касније направио концертну свиту изабравши 11 ставова (од оригиналних 18) и заменивши вокалне солистичке деонице инструменталним пасажима. У овој форми (а такође и транскрипцији Стравинског за виолину или виолончело са клавиром која носи наслов Италијанска свита) је дело стекло највећу популарност.

 

Sreten

Члан Минхенске филхармоније и њен главни концертмајстор од 1982. године, Сретен Крстић је рођен у Београду 1953. године. Виолину је почео да свира у седмој години. Студије је завршио у Београду у класама професора Петра Тошкова и Александра Павловића. У току студија освојио је Прву награду на Међународном такмичењу Музичке омладине, у категорији дуа виолина-клавир, а на истом такмичењу освојио је и специјалну награду за интерпретацију соло сонате Ј. С. Баха. Концертне турнеје су га водиле широм Европе, у Јапан и Јужну Америку, у САД и у Русију.
Сретен Крстић је снимао за Западнонемачки Радио, Баварски Радио и БиБиСи Радио у Манчестеру, а такође је снимао за радио и телевизијске станице широм некадашње Југославије.
Као солиста, наступао је под управом реномираних диригента као што су Серђу Челибидаке, Зубин Мехта, Вацлав Нојман, Хорст Штајн, Дмитриј Китајенко и Хироши Вакасуги, између осталих.
Године 1985, поводом обележавања отварања дворане Гаштајг у Минхену, заједно са виолистом Мартин-Албрехтом Родеом и виолончелистом Михаелом Хелом основао је Трио Гаштајг, а 1996. је основао Гудачки секстет Минхенске филхармоније. Остварио је неколико снимака за ЦД, између осталог за компаније Thorofon и Arte Nova Classics.

 

Камерни оркестар Краљевски гудачи основала је концертна агенција НАТАН, уз дозволу Краљевске породице Карађорђевић да се, по први пут на пољу класичне музике у све три претходне Југославије, а самим тим и у Србији, атрибут Краљевски додели једном оркестру.
Ансамбл се издваја по томе што свира без диригента, захваљујући свом првом концертмајстору Сретену Крстићу. У претходном периоду оркестар су водили, као концертмајстори, Горан Узелац, Мадлен Стокић и, у једном кратком периоду, Петар Живановић. Садашњи концертмајстор је Владимир Кох.
Оркестар делује у саставу од 11 до 15 чланова, у зависности од природе и захтева музичког програма. Од самог почетка, намера је била да се формира стално извођачко језгро ансамбла, па је стога неколицина чланова присутна у оркестру и више од десет година.
Краљевски гудачи од оснивања редовно наступају у иностранству. Одржали су концерте у Баварској, Лондону, Бечу, Будимпешти, Трсту, Штутгарту, Минхену, Франкфурту, Хамбургу, Либеку, Ослу, Нарвику, Софији и многим мањим градовима. Нарочито су биле плодне две велике турнеје у Немачкој (по 13 и 14 концерата) 1997. и 2003. године, као и већа турнеја у Норвешкој 2004. године.
Концертна агенција НАТАН снимила је и објавила 18 ЦД издања са својим оркестром Краљевски гудачи и познатим солистима.
Квинтет солиста:
Сретен Крстић, виолина I
Владимир Васиљевић, виолина II
Дејан Роквић, виола
Душан Стојановић, виолончело
Војислав Деспотовић, контрабас

 

oktoihВокални ансамбл Октоих основан је у Београду 2000. године на иницијативу диригента Александра Саше Спасића, заједно са неколико дугогодишњих сарадника-певача. Окосницу активности чини проучавање и извођење камерних вокалних и вокално-инструменталних дела. Октоих делује као мушки октет и као мешовити дупли октет. У зависности од врсте и тежине програма, ансамбл се проширује до 32 певача.
Посебна пажња и афинитет ансамбла и диригента усмерена је ка непознатим и неизводјеним духовним делима , као и делима савремених српских композитора. Концерти су до сада конципирани у три смера: Литургије, Псалми и Богородичне песме (исток-запад). Такође, пажња се посвећује и истраживању, анализи и извођењу црквених, духовних и религиозних композиција различитих вероисповести, као доказ уметничке и музичке ширине и пример сарадње и размене духовних и музичких искустава.
Октоих је изузетно повољно оцењен на концертима и наступима у Београду и Србији, укључујући и наступе на фестивалима Хорови мећу фрескама у Београду, Обзорја на Тиси у Новом Бечеју, Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу, Мокрањчевим данима у Неготину...
Октоих је такође учествовао на међународним фестивалима и такмичењима камерних хорова у Италији, Мађарској, Турској (друго место на Интернационалном фестивалу и такмичењу у Анкари), Бугарској, Грчкој...

 

sasa_spasic

Александар Саша Спасић рођен је у Београду 1967. године. Дипломирао је и магистрирао дириговање на ФМУ у Београду. Такође је дипломирао оперску режију на Академији уметности БК. Као диригент ради са хором Браћа Барух, Певачким друштвом Мокрањац, Београдским мадригалистима, Вокалним ансамблом Октоих. Освајао је међународна признања, као и три узастопне награде за најбољег диригента фестивала Хорови међу фрескама. Поред наступа на такмичењу диригената у Безансону, сарађује са домаћим симфонијским и камерним оркестрима, као и филхармонијама из Пољске и Румуније.

Од оснивања Мадленианума учествује као диригент у постављању оперских продукција. До 2007. године дириговао је опере „Сињор Брускино“ Росинија, „Тајни брак“ Чимарозе, „Мудрица“ Карла Орфа, „Тако чине све“ Моцарта, „Хофманове приче“ Офенбаха.
Од 2006. године ради у звању доцента на ФИЛУМ-у Универзитета у Крагујевцу (Оперски студио). До сада је инсценирао неколико музичко-сценских форми у Београду и Крагујевцу, реализовао је 10 ЦД-ова и 3 ДВД-а.

 

42 bemus desno

42. Бемус - Ko je ko

42. БЕМУС
Београдске музичке свечаности

 

Оснивач: Град Београд (Секретаријат за културу)

 

Одбор фестивала:
Ивана Авжнер, председница
Јадранка Јовановић
Горан Питић
Маја Рајковић
Биљана Здравковић

 

Уметнички директор
Сретен Крстић

 

Извршна продукција
ЈУГОКОНЦЕРТ

 

Директор
Биљана Здравковић

 

Уреднице
Весна Кабиљо
Јелена Јанковић
Милица Кадић

 

Извршни продуценти
Жељка Лакићевић
Маја Сомборац

 

Организатори
Мирјана Панић
Петар Алемпијевић

 

Арт менаџер
Симона Дашић Раца

 

Веб дизајн
Дејан Бојовић

 

PR Manager
Јелена Лакићевић

 

Рачуноводство
Јелена Павловић
Весна Николић

 

Општа служба
Маријана Станковић


logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Адреса:
Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search