Среда 17. октобар
Задужбина Илије М. Коларца 19.00 и 20.30
БЕЧКИ КАМЕНИ ОРКЕСТАР
Весна Станковић, виолина
Ричард Игер, чембало
Ирена Графенауер, флаута
Љубиша Јовановић, флаута
Амихај Фишбах, обоа
Лаура Вукобратовић, труба

Програм:
Ј. С. Бах: Бранденбуршки концерти БWВ 1046-1051

Од свога оснивања 1946. године, Бечки камерни оркестар представља значајно име у свету музике. Бројни уметнички руководиоци и гостујући диригенти допринели су да оркестар достигне веома висок уметнички статус како у Аустрији тако и у иностранству. Историја оркестра почиње са Францом Личауером, Хајнрихом Холрајзером, Полом Анжерером и Карлом Цекијем, који су били на подијуму у првим данима постојања овог ансамбла. Филип Антрмон је преузео ову дужност у периоду између 1976. и 1991. године и наставио да води оркестар на турнејама и концертима у бечком Концертхаусу, као доживотни почасни диригент. Његови наступи у двострукој улози диригента и солисте су већ постали традиција, а сам оркестар је често позивао и друге уметнике да учествују на овај начин; међу њима су били: Јехуди Мењухин, Хајнц Холигер, Хајнрих Шиф, и Ола Руднер. И Ернст Ковачић, именован за главног диригента после Филипа Антрмона, наставио је ову традицију.
Бројни уметници, уз оне већ поменуте, оставили су свој траг кроз концерте са Бечким камерним оркестром: пре свих Шандор Вег, затим диригенти Адам Фишер, сер Невил Маринер, Жорди Савал или Петер Шрајер; оперски певачи Ћећилија Бартоли, Тереза Берганца, Дитрих Фишер Дискау, Едита Груберова и Кири Те Канава и солисти међу којима су Олег Мајсенберг, Вадим Рјепин, Фридрих и Паул Гулда, Лин Харел, Елизабет Леонскаја, Ричард Столцман, Томас Фридрих, Ан Гастинел и Стефан Владар. Овај ансамбл наступа у Бечу у оквиру серија концерата, у циклусима претплатних матине концерата, а уобичајено је да представља и добитнике првих награда са великих међународних такмичења. Серије концерата Сyмпхоние Цлассиqуе или специјални пројекти, попут Фестивала немог филма, Wиен модерн, ораторијуми и опере такође су део активности Бечког камерног оркестра. Уз све ово, оркестар је обишао у оквиру турнеја више од 65 држава света. Бечки камерни оркестар је 1996. године прославио своју 50. годишњицу турнејом по Сједињеним Америчким Државама, као и низом концерата. За текућу сезону планирају се турнеје по Шпанији, Немачкој, САД и Јужној Америци. Свестран репертоар, забележен на обимној дискографији, аутентични бечки звук који оркестру даје препознатљив карактер, све то Бечки камерни оркестар чини једним од водећих музичких ансамбала Аустрије.

Весна Станковић, концертмајстор Бечког камерног оркестра и члан Европског камерног оркестра, започела је школовање у Музичкој школи „Мокрањац" код проф. Јелене Абрамовић Стокић. Као амерички стипендиста, наставила је студије виолине на Кертисовом институту за музику у Филаделфији, и на Џулијард школи у Њујорку, код чувеног професора Шимона Голдберга. Током студија освајала је бројне награде и признања у земљи и иностранству. Била је финалиста Конкурса "Чајковски" 1986. године и тако постала први југословенски инструменталиста који се пласирао у финале у историји овог такмичења. Поред концерата са оркестрима, где сарађује са уметницима као што су Абадо, Харнонкур, Ђулини, Кремер, Пераја, наступа редовно као солиста и у камерним ансамблима. У протеклих неколико сезона остварила је запажене солистичке наступе у Америци, Швајцарској, Пољској и на фестивалима у Берлину, Франкфурту и Единбургу. У нашој земљи гостује редовно као солиста са Београдском филхармонијом, у дуу са пијанисткињом Лидијом Станковић и у оквиру Номуса са бројним нашим и страним истакнутим музичарима. Весна Станковић свира на виолини Јакоб Штајнер (1671), коју јој је дала на коришћење Аустријска национална банка.

Интересовања Ричарда Игара одвијају се између каријере солисте, камерног музичара и диригента. Наступао је на најзначајнијим фестивалима широм Европе, САД и Јапана и свирао у престижним салама попут бечког Музикферајна, Берлинске филхармоније и Вигмор хола у Лондону.
Студије код Густава Леонхарда у Амстердаму инспирисале су његово проучавање и извођење старе музике - кулминацију представља Прва награда на интернационалном такмичењу К. Ф. Е. Бах клавир-клавиркорд-чембало у Хамбургу. Као диригент, Ричард Игар поседује огромно искуство. Диригује опере и ораторијуме - од Бахове "Пасије по Матеји" до “Икон оф Лигхт” Џона Таве-нера. Води пројекте барокне и савремене музике са Симфонијским оркестром Бохума, Моцартове музике са ансамблом Хановер Банд, а са ансамблом Амстердамсе Бацх Солистен негује барокни, класични и романтичарски репетоар. Ричард Игар је гост-диригент чувеног Орцхестра оф тхе Аге оф Енлигхтенмент. Последњих неколико година сарађује са Камерним оркестром Холандског радија. Снимке овог уметника објавиле су куће Хармониа Мунди, Децца, ЕМИ...

Флаутиста Љубиша Јовановић завршио је редовне и постдипломске студије у Београду, у класи проф. Миодрага Азањца, после чега одлази на двогодишње усавршавање у Париз, где је у класи Кристијана Лардеа стекао диплому концертанта. Дугогодишња сарадња са једним од највећих музичара данашњице, Орелом Николеом, омогућила му је припрему и реализацију великог броја концерата, реситала и камерних програма за флауту, у распону од барока до савремене музике. Учествовао је на свим значајним фестивалима у Југославији, као и у Француској, Швајцарској, Италији, Аустрији, Немачкој, Русији, Румунији, Енглеској, Алжиру, Финској и Аргентини. Свирао је са некима од највећих флаутиста данашњице: Орелом Николеом, Мишелом Дебостом, Кристијаном Лардеом, Иреном Графенауер. Деловао је као соло-флаутиста Оркестра Београдске опере и балета, Симфонијског оркестра РТС и Београдске филхармоније. Бави се педагошким радом као професор флауте и шеф Катедре за дувачке инструменте на Факултету музичке уметности у Београду и професор флауте и камерне музике на Музичкој академији на Цетињу. У издању ПГП РТС издао је плочу са музиком за флауту соло и два компакт диска са Баховом музиком за флауту, а његови снимци са делима југословенских аутора налазе се на бројним ауторским ЦД издањима.

Лаура Вукобратовић је музичко образовање започела у класи проф. Дубравка Марковића, а студије на Академији уметности у Новом Саду (одсек за трубу) у класи проф. Ковача Калмана. Усавршавала се на Високој музичкој школи у Карлсруеу код проф. Рајнхолда Фридриха, где је и специјализирала барокну трубу код Едварда Тара. Била је члан Оперског оркестра у Новом Саду, а од септембра ове године је соло трубачица у Симфонијском оркестру Северно-немачког радија из Хамбурга. Као солиста наступала је у земљи и иностранству са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром Радио Београда, Нишким симфонијским оркестром, Гудачима Св. Ђорђа, Симфонијским оркестром Музичке академије у Фрајбургу, Камерним оркестром Карлсруеа, Немачким камерним оркестром из Берлина, Камерним оркестром Келна, Филхармонијом Баден-Бадена, Симфонијским оркестром Румунског радија, итд. Као члан камерних састава наступала је на бројним фестивалима и музичким манифестацијама у Немачкој и Швајцарској. Снимила је компакт дискове са ансамблом Бацх, Блецх унд Блуес и ансамблом за модерну музику Авантур из Фрајбурга. Бави се и педагошким радом, на Академији уметности у Новом Саду.

Више из ове категорије « Драган Ђорђевић Хор монаха »

33. Бемус - Ко је ко

САВЕТ
Дејан Деспић, председник
Небојша Игњатовић
Александра Ивановић
Петар Ивановић
Љубиша Јовановић
Ана Котевска
Биљана Радовановић
Иван Тасовац
Мирјана Веселиновић-Хофман

 

УМЕТНИЧКО ВЕЋЕ
Ивана Стефановић, председник
Петар Ивановић
Рајко Максимовић

logo cir siv

ЦЕБЕФ припрема и реализује филмске, музичке и мултимедијалне амбијенталне фестивале са вишедеценијском традицијом

Оснивач

grad osnivac dole

Контакт

Адреса:
Илије Гарашанина 24
11000 Београд
Србија
Телефон: +381 11 3236530
Email : info@cebef.rs

© 2015 CEBEF. All Rights Reserved. Designed By bojovicdejan

Search