• Bemus RTS srp
  • Bemus SINCUK srp
HOR RTS

Četvrtak, 30. oktobar
Kolarčeva zadužbina u 20.00 časova
HOR RTS
dirigent BOJAN SUĐIĆ
Cena ulaznica: 200, 400, 600 din.


Stevan Stojanović Mokranjac
RUKOVETI

II  -     „Iz moje domovine“ 1884
Osu se nebo  zvezdama; Smilj, Smiljana;  Jesam li ti Jelane; Maro Resavkinjo; U Budimu gradu
solista: Aleksandar Novaković, bariton

XI -      „Pesme  iz  Stare  Srbije“ 1905
Pisaše me, Stano mori; Crni goro; Oj, Lenko, Lenko; Kalugere, crna  dušo

X -      „Pesme  sa  Ohrida“ 1901
Biljana platno beleše; Do tri mi puške puknale; Dinka dvori mete; Pušči me;
Niknalo  cvekje šareno            
    
IX -      „Pesme  iz Crne Gore“ 1896
Poljem se njija; Rosa plete ruse kose; Lov lovili građani; U Ivana gospodara

XV -       „Pesme iz Makedonije“ 1909
Marije, bela Marije; Obasjala mesečina; Bog da go ubije, mamo; Prošeta, majko, devet godini; Sejala Dinka bosiljak

I -    „Iz moje domovine“ 1883 za muški hor
Bojo mi, Bojo; Jarko sunce odskočilo; Što ti je, Stano, mori; Karavilje, lane moje;
Igrali se vrani konji; Reče čiča; Protužila pembe Ajša; Imala majka, jado;
Imala baba jedno momiče
solisti : Vanja Biserčić, tenor, Boris Babik, tenor,
Nikola Dorić, tenor i Miloš Gašić, bas

III -     „Iz moje  domovine“ 1888
Zaspala devojka; Uranila bela; Lepo ti je javor urodio; Tekla voda Tekelija;
Razbole se Grivna mamina; Aoj, neno; Čimbirčice; Ala imaš oči; Ovako se kuća teče
solisti: Vanja Biserčić, tenor, Nikola Dorić, tenor i Aleksandar Novaković, bariton

VIII -      „Pesme sa Kosova“ 1896
Džanum na sred sela; Što Morava mutna teče; Razgrana se grana jorgovana; Skoč‘ kolo

V -      „Iz  moje  domovine“  1892-93
Šta to miče; A što si se, Jano; Konja sedlaš; Povela je Jela; Moj se dragi na put sprema;  
Lele Stano, mori; Oj, za gorom; Oj, devojko; Višnjičica rod rodila; Ajde more, momičeto
solisti: Biljana Vasiljević, sopran i Vanja Biserčić, tenor

Povodom  obeležavanja sto godina od smrti Stevana Stojanovića Mokranjca, večerašnji koncert predstavlja celovečernji omaž ovom našem istaknutom autoru. Njegovo stvaralaštvo čini izuzetan broj prvenstveno horskih dela. Među svetovnim kompozicijama značajno je Petnaest rukoveti sačinjenih od narodnih pesama, majstorski uobličenih u četvoroglasni horski slog. Od duhovnih kompozicija posebno se ističu Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog i Opelo u fis-molu.
U delu koncerta posvećenom Mokranjčevom duhovnom stvaralaštvu biće izvedene kompozicije koje se u crkvi pevaju u okviru Strasne sedmice. Da ispravitsja je deo nedovršene Liturgije pređeosvećenih Darova i služi se samo za vreme uskršnjeg posta. Akatist predstavlja pohvalnu pesmu Bogorodici, dok je O kako bezakonoje stihira koja se peva na Veliki petak. Treća statija, kao i dve pre nje, predstavljaju muziku za jutrenje na Veliku subotu. Tebe Boga hvalim je staroslovenska verzija starohrišćanske himne Te Deum laudamus, napisana za obred krunisanja kralja Petra I Karađorđevića. Ubraja se među najbolje Mokranjčeve duhovne kompozicije, a zahvaljujući efektno postavljenom horskom slogu, postala je i jedan od omiljenih koncertnih komada.
Od svetovnih kompozicija iz Mokranjčevog opusa izabrane su četiri rukoveti. Treća, koju čini devet pesama i Peta, sačinjena od čak deset, pripadaju korpusu obimnijih rukoveti. Za obe rukoveti je naznačeno da su „iz moje domovine“. S obzirom na to da se sastoje od mnoštva pesama različitih karaktera, u obe rukoveti je primetno preplitanje pesama, čime je ostvarena svojevrsna narativnost. Desetu rukovet čine pesme sa Ohrida, među kojima su poznate i omiljene Biljana platno beleše i Pušči me. Jedanaesta rukovet se sastoji od četiri pesme iz Stare Srbije, sa tužnom, tamnom i upečatljivom drugom pesmom Crni goro.
Ana Đorđević
student master studija muzikologije na FMU

Ponikao iz bogate tradicije horskog pevanja, iz samih temelja kulture naroda koji je pevajući čuvao od zaborava mitove i legende o svom postojanju, Hor Radio-televizije Srbije oglasio se prvim koncertom pre sedam decenija i afirmisao kao vodeći profesionalni vokalni ansambl, priznat široko van granica svoje zemlje. Do pune perfekcije, o kojoj svedoče brojni kritički osvrti kao i oduševljenje verne publike, ansambl je doveo istrajni tridesetogodišnji rad sa dirigentom Borivojem Simićem na mestu šefa-dirigenta.
Sa značajnih gostovanja Hora RTS početkom sedamdesetih godina prošlog veka, stizali su samo pohvalni odjeci. Kontinuirano uspešan rad sa ansamblom nastavljaju dirigenti Mladen Jagušt, Vladimir Kranjčević i Bojan Suđić, negujući podjednako i isključivo horsku i vokalno-instrumentalnu muziku.
Hor RTS postiže izvanredne uspehe na brojnim turnejama. Posebno se izdvajaju gostovanja Hora RTS  u Rimu 1987, gde je sa Horom i Orkestrom Akademije Santa Ćećilija i dirigentom Mstislavom Rostropovičem izveo Ratni rekvijem Bendžamina Britna, a sledeće godine u Napulju uz maestra Gustava Kuna i Orkestar Teatra San Karlo realizovao Vagnerovu operu Parsifal. Gostovanja u Španiji 1989. i 1991. godine, uz Simfonijski orkestar RTS, predstavila su publici dva kapitalna dela J. S. Baha – Božićni oratorijum i Pasiju po Mateju.
Hor RTS dobitnik je mnogobrojnih priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada grada Beograda iz 1982. za izvođenje dela Stevana St. Mokranjca, kao i Zlatni beočug 1989. godine. Hor i Simfonijski orkestar RTS isto priznanje dobijaju i 2007. godine.

bojan-sudjic-mVodeće dirigentsko ime u srpskoj muzici, Bojan Suđić je šef-dirigent Simfonijskog orkestra RTS i umetnički direktor Muzičke produkcije RTS. Takođe je redovni profesor dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Bojan Suđić je već sa 19 godina postao asistent dirigenta u Simfonijskom orkestru RTS. Školovao se na beogradskom FMU, a prvi veliki uspeh ostvario je pobedom na Jugoslovenskom takmičenju mladih umetnika, 1989. godine u Zagrebu. Kraće se usavršavao kod Ilje Musina u Sankt Petersburgu i Otmara Svitnera u Beču.
Od 1992. godine je stalni dirigent Hora i SO RTS sa kojima je izveo veliki broj horskih, simfonijskih i vokalno simfonijskih ostvarenja svetske i domaće, istorijske i savremene literature.
Sarađivao je od 1989. godine i sa orkestrom Beogradske filharmonije i sa njim bio na turneji u Kini, nastupao na BEMUS-u, ili pratio velike svetske zvezde.
Operskom dirigovanju posvetio se 1993, vodeći orkestar Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a sezone 1999/2000 bio je i šef-dirigent. Generalni muzički direktor Opere bio je 2004/05. Suđićeva duža međunarodna angažovanja počela su 1998, kada je prvi put bio gost-dirigent Kraljevske opere u Stokholmu, da bi se ta saradnja produbila i dovela ga na mesto rezidencijalnog dirigenta 2001. Plodnu saradnju ostvario je i sa ansamblom Helsinške nacionalne opere.
Nagradu grada Beograda po drugi put dobio je 2004. za dirigentski poduhvat kada je sa 650 učenika srednjih muzičkih škola iz cele Srbije izveo Karminu Buranu Karla Orfa.
Na čelo Hora i Simfonijskog orkestra RTS Bojan Suđić došao je 2005. i nastavio svoju misiju predstavljanja novih dela domaćih autora i manje poznatih ili ređe izvođenih ostvarenja iz svetske istorijske baštine.

 
video-46-bemus video-46-rudin

 

Konferencija za novinare

 

View the embedded image gallery online at:
http://www.bemus.rs/sr.feed?type=rss#sigProGalleria289cf69fc7

 
grad  rts
 studio-b  art
 naxi  202
 city-magazin  muzika-klasika
 politika  danas
 blic  24-sata
 novosti  story
 lisa  belgradian
 cult  dub
 kasina  gsp
 lasta  kliping
tickets  

Izvršna produkcija

CENTAR BEOGRADSKIH FESTIVALA - CEBEF
Ilije Garašanina 24, 11000 Beograd
tel/fax: (+381 11) 32 38 341, 32 38 859